Sto puta sam pregledao i preslusao materijal sa svecanosti povodom 20 godina od osvajanja titule prvaka Evrope. Sam, sa ekipom, pa opet sam, poslao sve sto sam imao dragim drugovima grobarima po facebook-u. Bilo je malo euforije, malo suza, malo vise ponosa...
Ovde je vec uveliko ispricano kako je to gospodski uradjeno, u nasem maniru, kako nije odbelezena samo ta trojka vec se fino iskoristio taj trenutak i za istoriju pre toga, a i za ono sto je bilo i bice i posle toga...
Ono sto je retko ko napisao, a ja bih zeleo da potenciram, odnosi se na prostor posvecen jos jednom aspektu, a to je sinergija igraca i navijaca, odnosno veliki znacaj navijaca. Koliko puta su pomenuti grobari, partizanovci, kako su oni bitni, kako znaju da nose ekipu, kakva su gospoda. I Danilovic i Obradovic su ih potencirali i to u veoma bitnom segmentu njihovih govora i to ne sme da prodje nezapazeno, posebno ne u ovom trenutku kada se ceo pokret nalazi u stanju u kakvom se nalazi.
U povesti ratovanja piše: da je među prestolnim gradovima ponajteže osvojiti Konstantinopolj, Carigrad,Istanbul! A T. S. Eliot u jednoj pesmi kaže da je april najsuroviji mesec. Zato je Partizan, zato su Grobari, odlučili da baš u aprilu osvoje Carigrad!
Utakmice Partizana u Evroligi su svetkovina, praznik košarke u Beogradu. Kakva su to srca u galopu u Pioniru i Areni. Kakva harmonija igrača i navijača, Grobara i Grobara!
Dragan Mićanović igrao je na ovoj sceni Hamleta! A u Hamletu Šekspir kaže: Nema veće vlastele od grobara! Jer nema, druže moj, veće gospode od Partizanovaca!
Ovo je iz Danilovicevog govora... kako me samo 'dobio' ova zadnji citat kada sam ga prvi put cuo.
Obradovic nista manje prostora nije posvetio, kako u govoru, tako i u izjavi posle ceremonije.
