cak ga je ja mislim i zvao telefonom da mu se zali kako mu je General namestio.
Није "ОН" мислио већ му је "неко" (читај Н.Ч. Ћорави) то "сугерисао". Пажљиво погледајте причу. Говно помиње Мирка Марјановића (одавно преминуо), говори не о крађи судија већ о СИСТЕМСКОЈ КРАЂИ, о добу које (по њему) потиче још од 1993. године. Замислите сада ситуацију 2012. године када на власт у Србији долази осведочени фанатични навијач Звезде коме Ћоки "објасни" како Партизан све време краде и терорише захваљујући политици прво Мирка Марјановића, а на послетку и Бориса Тадића (који је случајно, навијач Партизана). Онако успут, тај исти исфрустрирани циган каже: "У Србији ће се живети боље када Звезда буде првак".
Дакле, ЧИСТОМ ПОЛИТИЗАЦИЈОМ Ћорави од ККП прави "опозициони клуб", антисистемски. Он је политичар, то је исти онај Ћорави портпарол СПС-а који је Милошевићу вирио из дупета. После формирао своју странку и постао перјаница ДОС-а (што 2012. није истицао). Исфрустриран чињеницом да никада није постао кошаркашки маг као играч има болесну потребу да се свети Партизану и прави атмосферу у којој треба "исправити историјску неправду".
Уз све то се пакује прича о Звезди која је на бранику Србије док је Партизан "комунистички трол" и југословенски клуб. Потрефило се да је Душко Вујошевић Југо-носталгичар и заиста идеолошки комуниста и атеиста (његове речи, не моје - не осуђујем, само објашњавам). Ћорави се дебело потрудио да нас "промовише" као клуб који је клуб свих претходних лоповских режима (антидржавних), а "јадна" звезда поткрадана годинама иако је од "државног значаја".
Вујошевић је знао да нема ПРИТИСАК успеха у ЕЛ да је свака победа над милионским ростерима право чудо када се "упали машина" али није могао опстати (пре свега ККП) у случају нелојалне конкуренције на домаћем терену АБА лиге - ту победа није смела да постане "чудо". Морао је постићи некакав "споразум" како би ствари избалансирао (обавезно имајте на уму горе описани контекст створен перфидном игром Ћоравог).
Реакција навијача је погрешна (али безазлена у извору). Погрдно скандирање председнику Србије, на самом почетку (док се Дуле труди око позиционирања клуба) је изазвано пре свега његовим навијачким опредељењем. Истовремено се кличе Дулету јер води отворену борбу у медијима са ћоравим који је већ "припремио терен". На истој текми имамо погрдно скандирање председнику и величање Дулета уз све оно што сам већ описао.
На све то долази губитак титуле где је још увек било колико-толико могуће да се освоји али нам се није дало. Губи се ЕЛ и ту се губи сваки компас. Све оно што је Ћоки лагао, постаје "истина" када се Дуле у безизлазној ситуацији приклања навијачима уместо да их поведе у смеру у ком је првобитно кренуо. Најпре, позива навијаче да не користе услуге МТС-а, а потом помиње како "нисмо сви изгубили личну карту". Тог момента Дуле постаје ОПОЗИЦИЈА а и Партизан док је он у њему. Тог секунда Даниловић каже: "Ја више не могу да помогнем Партизану јер не жели да он буде тај који ће отерати Дулета."
Десило се нешто потпуно супротно војничкој лпгици. Уместо да војска пође за генералом, генерал је потрчао за својом војском, која га је у принципу нехотице навукла на танак лед а неки су га богами и издали (о чему је сам говорио Дуле на промоџији књиге, било код Тегија). Е ту је настало тотално расуло. Дуле постаје политички активиста, затим одлази у БиХ (коју сам здушно бодрио крај ТВ-а захваљујући искључиво њему).
Оно што није желео Даниловић урадио је Пековић. Пековић и Пера Божић су за МЕНЕ главни кривци свега што се касније дешавало. Нико није смео доћи на клупу без Дулетовог "амин" али ето нађе се неко.
Ћорино спиновање је његов успех иако су му у доброј мери помогли и неки међу нама (случајно или намерно). Њему је (а не Партизану) био циљ и интерес да постанемо паклена опозиција власти: политички, идеолошки па тек на крају СПОРТСКИ.
Доласком Остоје Мијаиловића Партизан и није нека "власт" али није ни ОПОЗИЦИЈА. То је опет конструктивни елемент друштва мање или више критички настројен. Друга је ствар што никада нисмо били у крилу мајке Србије, што је своје друго дете волела више од Партизана (тако је било увек, не само данас), али барем нисмо сироче. Са тиме се већ можемо изборити јер имамо мудрост, љубав, знање, историју и традицију.
Дуле је имао још један пех. Њега је испалила и осрамотила
опозиција оном забраном да говори на протестима. Пљунули су на његов образ и част. Човеку који ВОЛИ ПАРТИЗАН, који се налази (надам се) у привременој кошаркашкој пензији није потребно конфронтирање и сукоб. Признао је УСПЕХ Остоји јер је евидентан. Нема се више за кога тући јер у принципу за Партизан је мање-више увек исто. Он је човек који је био спреман да погине али је схватио да нема за кога гинути...
Зашто Ћорави призива "систем", зашто помиње "мафију", зашто се враћа на 1993. годину? Зато што је ЦИЉ вратити Партизан на колосек ДИСИДЕНТА који је опасан за друштво и државу? Намерно нисам помињао имена политичара и странака у садашњем времену јер је овде реч о обрасцу понашања.
Свако пунолетан има право гласа и има избор. Не говорим овде о политици јер за то постоје други форуми и друга места. Партизан је створила држава и свако ко управља државом, управља и Партизаном. Тако ће бити УВЕК или бар до тренутка неке приватизације (чији нисам присталица).
Овог пута се Ћорави заиграо. Нападом на Партизан, он сада постаје све оно што је на почетку паковао Партизану. Сада је он изгубио компас помињући ложе и сличне глупости. Чему води политичка острашћеност? Било је оних који су били склони да кажу: "пре бих гледао Партизан у бетон лиги него што бих било коме љубио дупе". ОК, поштујем - не треба љубити ничију гузицу али треба ли бити контра продуктиван и ићи у другу крајност? То што би неко радије Партизан гледао у бетон лиги говори о политичкој острашћености која управо политику ставља испред Партизана и његових интереса. Партизану није у интересу да игра бетон лигу.
Просто, навијач сам. Једина страст која мене води јесте она навијачка и само у контексту те страсти могу да пожелим КУРВИ све најгоре што се пожелети може. У том смислу, патологија код мене нема лимита. Љубав према Партизану и мржња према циганки су мени некако узрочно-последично повезане ствари. Ако се икада оснује Странка партизанове деце (СПД), постајем политички активан - до тада нећу да се стављам у нечију функџију противно интересу Партизана. Партизан не одлучује о томе ко ће постати власт или ко иде у опозицију. Напротив, власт је та која Партизаном управља.
Остоја за сада ради добру ствар. Тринкијери није дошао да игра Евро куп сигурно. Ћорави је постао омражен и сада се само укопава још дубље. Осим што је успео да насанка Дулета и све нас политичким вештинама, на исти се начин решио и Ђиласа. Не треба заборавити да је овај био председник КСС-а док Ћорави није почео да га пљује. Тек после свега овај се бави опозиционим деловањем. Е сад, на Остоју ће тешко да удари. Овај није превише речит и кочоперан али ћути и ради посао. Ако му Тегелтија честита, ако му Дуле честита... Онда немам сумњу. Чоки је неке отерао у опозицију ал Остоју не може и ту се зајебао. Дуле се враћа па макар на трибину!
Ако се пак Дуле појави у дворани може само донети добро. Оно чему се искрено надам јесте коначно сређивање ствари на трибини барем када је кошарка у питању. Да се грми и побеђује!