ZatucaniZapadnjak
Grobarčina
nisam se oglašavao tokom cele ujdurme jer sam želeo da sačekam konferneciju za štampu, pa s obzirom da je dosta toga razjašnjeno, i ja da prozborim po koju:
ovaj potez je stvarno pokazna vežba za svakog čoveka koji napusti Partizan, a koji govori da voli klub i želi da mu pomogne. Ne kažem da takvih nema, daleko bilo, ali to uraditi na ovakav šmekerski način, u momentu kad je to klubu zaista potrebno, dok još može mnogo toga da vrati i to ne kao polupenzioner ili izmrcvareno ime već i dalje izuzetno vredan resurs, je neverovatna stvar i pokazuje da je Željko čovek od dela, kojem je priča prolazna i nebitna stvar.
Mnogo mi je značilo to što je rekao da nema nameru da ide preko nekih realnih finansijskih granica, da je cilj jaka domaća baza igrača i da nije poenta da se prave "all-in" projekti dovođenjem Veselog i Vestermana i ostalih, to nam ne bi ništa ni značilo jer nikom nije cilj, a verujem isto tako da ni Željku nije cilj osvojiti trofej i uterati klub u bankrot (bez obzira na zadatak gospodina s leve strane i svih ostalih propratnih činilaca) već da se napravi sistem koji će postojati i stabilno funkcionisati bez obzira na to ko je trener i ko je u upravi, postojaće jasna ideja i vizija.
To se moglo videti i na konferenciji sa onim njegovim pogledom nalik na mrguda koji nam je preko potreban jer jesmo u teškoj situaciji, jedino nam maksimalna ozbiljnost i krvavi rad služe te mi nije baš najjasnije na osnovu kog optimizma i koje vudu magije ljudi ovde predviđaju neverovatan uspeh od početka ovog mandata. Lepo je imati ambicije, ali ako jedan Virtus sa svim onim uloženim novcem i mnogo kvalitetnijim timom nije mogao da osvoji EK, kad Unikaha nije mogla, ni UNIKS (iako je dogurao do finala), po kom osnovu mi pravimo tako laku tvrdnju da ćemo sve da pokorimo? Tačno, imati trenera ovakve klase daje veliku prednost, ali ne garantuje ništa.
Još jedna stvar koja je jasna jeste da je apsurdno pričati o tome da se Željko smilovao i ušao da spasi klub i postao legenda - on je legenda od '92, a verovatno i pre toga, on je ušao u priču koja je sigurno ozbiljna i po pitanju neke podrške i logistike i verujem da su svi ovi pregovori toliko trajali u nameri da mu se dozvoli da radi svoj posao kako treba bez ikakvog mešanja bilo koga, bez dodatnih svinjarija van terena (zato je još lepše što je jasno postavio temelje da ga pritisci i spoljne stvari ne zanimaju i prebacio loptu u dvorište znamo već koga). Sada je ispit na Saviću (za kog mi je zanimljivo da je odjednom miljenik svih, a setimo se kako je dočekan) da iskoristi svoja poznanstva, znanje i dovede igrače koji će biti tu duže vreme i da odredi jasnu politiku kluba za dalji period kojom se možemo održavati bez milosti žvalave pederčine i njegovog poltrona, od kog samo želim da se skloni i da što manje smeta, pošto van terena ionako neće ništa za Partizan uraditi, s obzirom da ćoravi može na sto da mu se posere i rado bi i to govno pojeo.
Ispit će biti i na navijačima, da shvate da niko nije mašina, i da shvate da svako može da pogreši u proceni igrača, postavci igre, izmeni ili bilo čemu drugom, pa tako i Željko. Mene samo raduje što će ovde konačno biti neke odgovornosti, sistematičnosti i tranpsarentnosti u klubu koji to nema već godinama, a nije ga imao čak ni u periodu Trinkijerijevog rada, i raduje što se zna ko je glavni autoritet. Prisustvo publike na svim mečevima je apsolutna neophodnost i svakog navijača treba da savršeno boli kurac šta bilo ko kaže , dvorana mora biti puna i mora sada još jače da se izvrši pritisak na pičkicu s Andrićevog venca i da se ponovo ukaže da ne želimo da bilo ko ulazi i određuje sudbinu Partizana osim ljudi koji vole Partizan i koji će sve uraditi da Partizan bude uspešan, a ne verujem da postoji neko veći od Željka u tom pogledu. O košarkaškim i taktičkim stvarima ne želim ni da pričam, čovek je u jednoj konferenciji objasnio više košarke nego svi naši treneri prošle sezone.
Neki bolji dani slede, iako sve nas čeka jezivo težak zadatak, ali sad makar imamo mogućnost da pokušamo da ga rešimo, za razliku od prethodnog perioda gde je svaka takva opcija svesno suzbijena dok se u neku drugu veštačku tvorevinu sipalo šapom i kapom za 16. mesto.
O promenama u timu će biti vremena, ja i dalje mislim da ovaj roster ovakav kakav jeste ima potencijala da bude solidan ali bez nekoliko ozbiljnih pojačanja mi nemamo šta da tražimo. U tom smislu, ulaznice, sezonske (koje nestrpljivo čekam i za koje ću šator vaditi), sponzori i sve ostalo će drastično pomoći.
Dajte Vanju, Gagija i Anđušu za početak, nije valjda mnogo.
ovaj potez je stvarno pokazna vežba za svakog čoveka koji napusti Partizan, a koji govori da voli klub i želi da mu pomogne. Ne kažem da takvih nema, daleko bilo, ali to uraditi na ovakav šmekerski način, u momentu kad je to klubu zaista potrebno, dok još može mnogo toga da vrati i to ne kao polupenzioner ili izmrcvareno ime već i dalje izuzetno vredan resurs, je neverovatna stvar i pokazuje da je Željko čovek od dela, kojem je priča prolazna i nebitna stvar.
Mnogo mi je značilo to što je rekao da nema nameru da ide preko nekih realnih finansijskih granica, da je cilj jaka domaća baza igrača i da nije poenta da se prave "all-in" projekti dovođenjem Veselog i Vestermana i ostalih, to nam ne bi ništa ni značilo jer nikom nije cilj, a verujem isto tako da ni Željku nije cilj osvojiti trofej i uterati klub u bankrot (bez obzira na zadatak gospodina s leve strane i svih ostalih propratnih činilaca) već da se napravi sistem koji će postojati i stabilno funkcionisati bez obzira na to ko je trener i ko je u upravi, postojaće jasna ideja i vizija.
To se moglo videti i na konferenciji sa onim njegovim pogledom nalik na mrguda koji nam je preko potreban jer jesmo u teškoj situaciji, jedino nam maksimalna ozbiljnost i krvavi rad služe te mi nije baš najjasnije na osnovu kog optimizma i koje vudu magije ljudi ovde predviđaju neverovatan uspeh od početka ovog mandata. Lepo je imati ambicije, ali ako jedan Virtus sa svim onim uloženim novcem i mnogo kvalitetnijim timom nije mogao da osvoji EK, kad Unikaha nije mogla, ni UNIKS (iako je dogurao do finala), po kom osnovu mi pravimo tako laku tvrdnju da ćemo sve da pokorimo? Tačno, imati trenera ovakve klase daje veliku prednost, ali ne garantuje ništa.
Još jedna stvar koja je jasna jeste da je apsurdno pričati o tome da se Željko smilovao i ušao da spasi klub i postao legenda - on je legenda od '92, a verovatno i pre toga, on je ušao u priču koja je sigurno ozbiljna i po pitanju neke podrške i logistike i verujem da su svi ovi pregovori toliko trajali u nameri da mu se dozvoli da radi svoj posao kako treba bez ikakvog mešanja bilo koga, bez dodatnih svinjarija van terena (zato je još lepše što je jasno postavio temelje da ga pritisci i spoljne stvari ne zanimaju i prebacio loptu u dvorište znamo već koga). Sada je ispit na Saviću (za kog mi je zanimljivo da je odjednom miljenik svih, a setimo se kako je dočekan) da iskoristi svoja poznanstva, znanje i dovede igrače koji će biti tu duže vreme i da odredi jasnu politiku kluba za dalji period kojom se možemo održavati bez milosti žvalave pederčine i njegovog poltrona, od kog samo želim da se skloni i da što manje smeta, pošto van terena ionako neće ništa za Partizan uraditi, s obzirom da ćoravi može na sto da mu se posere i rado bi i to govno pojeo.
Ispit će biti i na navijačima, da shvate da niko nije mašina, i da shvate da svako može da pogreši u proceni igrača, postavci igre, izmeni ili bilo čemu drugom, pa tako i Željko. Mene samo raduje što će ovde konačno biti neke odgovornosti, sistematičnosti i tranpsarentnosti u klubu koji to nema već godinama, a nije ga imao čak ni u periodu Trinkijerijevog rada, i raduje što se zna ko je glavni autoritet. Prisustvo publike na svim mečevima je apsolutna neophodnost i svakog navijača treba da savršeno boli kurac šta bilo ko kaže , dvorana mora biti puna i mora sada još jače da se izvrši pritisak na pičkicu s Andrićevog venca i da se ponovo ukaže da ne želimo da bilo ko ulazi i određuje sudbinu Partizana osim ljudi koji vole Partizan i koji će sve uraditi da Partizan bude uspešan, a ne verujem da postoji neko veći od Željka u tom pogledu. O košarkaškim i taktičkim stvarima ne želim ni da pričam, čovek je u jednoj konferenciji objasnio više košarke nego svi naši treneri prošle sezone.
Neki bolji dani slede, iako sve nas čeka jezivo težak zadatak, ali sad makar imamo mogućnost da pokušamo da ga rešimo, za razliku od prethodnog perioda gde je svaka takva opcija svesno suzbijena dok se u neku drugu veštačku tvorevinu sipalo šapom i kapom za 16. mesto.
O promenama u timu će biti vremena, ja i dalje mislim da ovaj roster ovakav kakav jeste ima potencijala da bude solidan ali bez nekoliko ozbiljnih pojačanja mi nemamo šta da tražimo. U tom smislu, ulaznice, sezonske (koje nestrpljivo čekam i za koje ću šator vaditi), sponzori i sve ostalo će drastično pomoći.
Dajte Vanju, Gagija i Anđušu za početak, nije valjda mnogo.
