Tri prijatelja ISO, DIN i JUS
I vrapci na grani znaju za International Organization for Standardization (ISO) i Deutsches Institut für Normung alias Deutsche Industrie Norm (DIN) kao osnovicu za međunarodne standarde. Ako neko od vas drugovi ne zna, ja ću ukratko da približim. Jednom davno beše i JUS naziv za neki standard. Danas pomalo zaboravljen, ali još više namjerno nogom zaturen ispod kauča uspomena prašnih, a pomalo i lažnih, ako je u nekoj grani bivšeg življenja taj JUS standard postojao (a jest ali ne pišem sad sociološku teoriju zavjere i nebum je pisal, ne), onda je to svakako bila jugoslovenska košarka. Standard kao standard, svaki od njih ima svoje karakteristike vrednovanja tako da se ni konačne vrijednosti, odnosno rezultati ispitivanja, ne podudaraju. Govoreći o standardima, nemam ništa protiv toga, slažem se, čak i više, ponosam sam do srži Balkanoida (Balkanoid je prost stroj koji je svestan svih svojih globalnih limita), da je po ISO standardu (dakle globalnoj percepciji vrednosti) jedan Dražen Petrović najbolji YU košarkaš u historiji ili još više, najveći evropski košarkaš svih vremena. Bezuslovni broj jedan. Tako je to u svijetu - neki Novozelanđanin ili stanovnik Angole il Filipina kad do interneta dovuče se, zaključak donese na osnovu iscrpnog pretraživanja događaja, vrednovanih po ISO standardu. Pa tko može da konkurira Draženu na globalnoj osnovi? Možda Vlade, možda Peđa, možda Kukoč, sigurno Nowitzki, Parker i Gasoli, možda jedan Ćosić kojeg i Evropa i Ameri pamte, a teško, teško, mnogo teško jedan Bodiroga, Đorđević Sale ili Rađa. po ISO standardu, Praja je na većoj ceni od Kiće, čak i od Vlade...
To je što se ISO standarda tiče. N(j)emačke, odnosno DIN norme mnogo su drugačije braćo; one uzimaju za svoje drsko i neotuđivo pravo vrednovati i one stvari koje na globalnom nivou ne igraju neku odlučujuću ulogu. Djelomično brišu fejkere, mitove i šarene laže, ali ipak samo delimično, znate koliko?, tačno onoliko koliko civilizovani Švaba prosječnog Balkanca za ravnopravnog smatra (Duci bi bio prilično zadovoljan ovom formulacijom). Ako je ISO standard bio svetskim, onda DIN standard možemo smatrati ponajviše evropskim mjerilom vrijednosti. U toku svih tih decenija, koje provedoh u tuđini, odnosno domovini mog evropskog življenja, u razgovorima o ponajvećim košarice španerima na jugoslovenskim prostorima, sa svim tim beskonačnim žabarima, germanima i bujnim češkim devojkama, ime Tonija Kukoča uglavnom kao prvo ispliva. U DIN sistemu vrednosti, rekoh već, na snazi je drugačija vibra; naravno da je Dražen masovno zastupljen i u ovom standardu, ali ima ljudi koji znaju da drhte u nemiru tekme na evropski način pa kažu i... Mirza i Ćosa i Kića i Praja, Sale Nacionale ili Vlade - taj promenio je NBA... Osim naših, ili bivših naših igrača, naravno da se pojavljuju i Sabonisi, Galisi, pa i jedan Sergej Belov, reprezentativno najtrofejniji košarkaš ikad, za kojim danas ni pseto ne zalaje... U DIN sistemu, više se gledaju trofeji, njihov sjaj i broj, više se gleda lakoća rešavanja situacija na terenu, više se pamti, makar i krivo, pa samim tim internet postaje mnogo manje potrebnim instrumentom ljenosti. U DIN sistemu vrednovanja ne postoji bezuslovni broj jedan jugoslovenske košarke. Kića i Praja su podjednaki ovde, ali obojica iza Vlade...
A tek ovaj treći sistem vrednovanja košarke, odnosno JUS standard... Eee..., taj je (u stvari bio je nekad, a nađe se i danas, mada dosta ređe) žešće zajeban; on pamti apsolutno sve bitno, nebitno i periferno svojim fotografskim autizmom, uzima u obzir relativitet kao konstantu, antifašizam kao razlog nastanka standarda (i našeg kluba), pa onda i razne situacije koje u ISO i DIN standardu nema šanse da se pojave u javnosti ili su podosta drugačije prezentirane, vodi računa o zakulisnim pričicama i situacijama tipa - što's mi sinoć jebo ženu dok sam bio na terenu ili - pazi mirko, metak! - znači potpuno je u službi specifikuma mentaliteta i prostora. Ustvari, on je najrelevantniji kad ocjenjujemo situaciju u ovom divnom, neponovljivom kršu od naših života. Košarkaški, to konkretno znači da je veoma bitno koliko neko svoje saigrače čini boljim, koliko je neko nadmoćan svome savremeniku , koliko je netko iznad stvari... neki od YU igrača bili su predmeti fizičkih eliminacija od strane protivnika, to se posebno cijeni... mora da je (bio) dobar i zao kad nasrnuše dva na njega loša... ili, ko je kumu gurno iza leđa i kroz noge, ko cirkao je teško, a ko duvao vutricu blagu...Statistike i trofeji u JUS sistemu ne igraju presudnu rolu, kao u DIN standardu, samo ulogu krajnjeg dokaza - corpus delicti - često nekom zbunjenom, uglavnom mlađem čoveku, nešto nije jasno ni nakon iscrpnih, višesatnih, argumentiranih priča - pogledaj onda još i u tu statistiku druže kad ti već slabije ide nepodnošljiva lakoća postojanja...
Košarkaški Panteon reprezentacije Jugoslavije i država pastorki po JUS standardu:
Ukupno medalja:
14 Krešimir ĆOSIĆ
12 Dražen DALIPAGIĆ
10 Dragan KIĆANOVIĆ
10 Vlade DIVAC *
Zlatnih medalja:
6 Krešimir ĆOSIĆ
5 Dražen DALIPAGIĆ
5 Dragan KIĆANOVIĆ
5 Zoran SLAVNIĆ
5 Željko JERKOV
5 Vlade DIVAC *
5 Dejan BODIROGA *
5 Dejan TOMAŠEVIĆ *
* označava igrače koji su reprezentativne medalje osvojili sa SRJ ili sa SFRJ i SRJ kombinirano, a sasvim nehotice
većina su igrači KK Partizan, Sergej Belov jedini je osvojio više, ukupno 15 medalja, 7 zlata...
kako god okrenemo, Partizan je reprezentativnim medaljama najbogatiji klub u svetu (u biti uz CSKA - laži nisu dio JUS standarda, subjektivitet jeste) jer ako već navedenima pribrojimo Saleta, PSD, pa ove mlade danas - Bogdana i tako mnoge druge, dolazimo do broja reprezentativnih medalja koji ne znam ni da imenujem...
u ovom sistemu vrednovanja, (danas je nepostojeći, ali skrivene sile svemirske pravde su me proglasile doživotnim glasnogovornikom za košarkaška pitanja po JUS-u), Dražen Petrović se danas ujutro oko 5 sati, 31.12.2014., nalazi na sjajnom 6. mestu drugovi - znači lako je moguće biti evropski No.1 po ISO ili DIN standardu, a biti mnogo niže ili više po ovom trećem, Kića je ovdje uvjeriljivo ispred Praje , ali čak i Saleta te PSD-a, dok poredak ostalih (od 101 do 1), među kojima ima podosta igrača Partizana, uz detaljnu analizu kako, zašto, po svakoj bitnoj utakmici, psovci, gluposti, genijalnosti, uopšte o svakoj tački i mrlji karijere koju znam, govoriću nekom drugom prilikom koja će da prezentuje, ne samo globalne, već i proširene svemirske vrednosti JUS standarda i BIBLIJE KK Partizan...
jel ima još neko drugovi da mu nisu jasni ISO, DIN i JUS?
P.S.
srećni, ugodni trenuci svakome ko slavi praznike, verske i globalne, a onima koji ne slave, ali su prijateljima našeg kluba, svako dobro po svakom pitanju, nevezano uz njihovu partiju, naciju, rasu, vjeru ili zablude... kako sam se dobro na sajtu ispraznio ovako rano, a već je skoro 6 ujutro, vrijeme je za rakijicu... živeli...
