markic
Grobarčina
- Учлањен(а)
- 20.03.2007
- Порука
- 2.947
- Reaction score
- 1.196
Извињавам се што касно стижем на ову "журку", посебно што ми се некако чини да је у погрешној теми. Читао сам ову дискусију и пре неколико дана, него никако да се наканим да нешто кажем на ову тему. Тебе сам цитирао зато што се у принципу слажем са твојим уписима, штавише, тај твој резон је модел којим сам се ја водио годинама. Па још сам баш и на Улазу О стајао откако сам прешао на Исток. Па ето, поред свега, ја сам се, барем привремено, сврстао у "Гробаре комфор" или назовимо их како год....на фудбал више не идем, на баскет идем. И осећам се прозваним, с правом, јер кад прочитам твој упис, буде ми жао што не идем и помислим како си у праву и како је калдрма која поправља расположење била константа у мом животу дуги низ година, а ја сам се тога одрекао...и опет се на крају не предомислим и опет не дођем на стадион. Тако да сам ево коначно решио да напишем који ред на ту тему, да мало олакшам душу, шта ли...
Као што су многи пре мене написали, не само у овој дискусији, него током година на овом форуму, ЈНА је друга кућа. Ја волим Партизан, уживам да бодрим Партизан, да исцепам грло, да урлам, да вређам противника, судију...волим Партизан и ложим се на навијање. Пре 15 година нисам могао да замислим да ћу са Југа пожелети да одем, иако сам и тада био свсестан да постоје фалинке у читавој причи. Мислио сам да ће то заувек бити део мене и да ћу остарити на Југу. Па ето, нисам напунио ни 30 када сам отишао оданде и тешко сам се помирио са тим. Онда сам некако пронашао себе на Истоку. Видео сам да може и оданде да се навија, да се подржи клуб, да се покаже неки отпор онима који нас уништавају. А онда се полако и то урушавало, да не набрајам шта се све догађало из године у годину.
Пише се како је важна подршка и како је важно подржати играче и клуб и да зато треба да се долази. Подршка јесте битна, али ја то не видим на исти начин. Ево, ја не желим нити једну песму, ни скандирање, да отпевам са организованим навијачима. Не желим ништа са њима, чак ни вазуру не желим да вређам. Ма ни када би вучића почели да пљују, не бих то подржао, барем не у истом гласу са њима. А скандирање против воље организованих не долази у обзир. Ето, десиле су се немиле сцене почетком сезоне на стадиону, нико није реаговао. И не кажем да је требало, људи су дошли да подрже Партизан, нису дужни да се хулиганишу или да се обрачунавају са ћелавцима са значкама и моторолама. Само хоћу да кажем да ни отпора више нема, скоро ни у каквом облику. Или може да се покуша, па шта буде...можда некад још и прође неко спорадично "вучићу педеру", више на нивоу случајности.
И ја се онда осећам као да ту не припадам. Ја сам дошао са идејом да пружим подршку....а на који начин ја то радим? Тако што седим, игноришем организоване, ћутим ко пичка и правим се да гледам фудбал, а у ствари ме заболе баш курац за резултат, јер знам да играмо намештено првенство. А знамо због чега је намештено и ко ту вуче конце...али тај вид отпора је забрањен, то не може...него морам да гледам намештено или полунамештено првенство, а још не смем ни да вређам оног ко је одговоран због тога. И зашто онда ја да долазим? Која је тачно моја функција као навијача и на који начин и коме ја својим присуством пружам подршку? И ето, укратко, због тога не идем на фудбал.
А на кошарку ипак идем, видиш. Зашто тамо идем? Зато што сам дебил, не могу без Партизана, морам нешто да гледам. Тамо исто тако ћутим ко пичка и само гледам кошарку, ни на који начин не учествујем у "лудилу" и "атмосфери", осим што дођем у гробарској мајици да попуним место и испуним себи неки "хир" да волим да гледам Партизан. Искрен да будем, мислим да би најисправније било да и на то престанем да долазим....али вероватније ће да буде да се некад ипак вратим на фудбал...јер сам проклет, јебо ме пас.
