Састав тима, измене, картоне, можете видети у извештају ФСБ-а...рећићу само да (бар јуче), за разлику од ,,јесени,, у тиму немамо више Дулета Јовановића, Миксу Петровића, Алиловића, Рогановића...
Ту су нека нова имена...и неке запажања о њима имам, али...сачекајмо бар још неку утакмицу...
Утакмицу смо почели са Љубановићем на голу, који је у досадашњој каријери најчешће био трећа голманска опција Телеоптика, бекови Ђорђевић и Чакован, штопери ,,Теша,, и ,,Брисел,, - два задња везна: Вања Драгојевић, а вратио нам се и некадашњи капитен Никола Станковић - Стане, иза шпица је био Ненадовић, шпиц је био ,,Лека,, а крила ,,Бора,, и ,,Чупа,,...
Такав састав (а свакако и онакав терен!) узроковао је да не можемо предуго да држимо лопту, а можда је идеја била да је много и не задржавамо, него да је ,,гурамо,, на страну, и да избегнемо оно тандркање по средини, али...није баш често било ни тих продора по боковима.
Уосталом, на таквим теренима и у таквим утакмицама баш ,,прекид,, (а не игра) често може да буде главно и одлучујуће оружје. И било их је заиста много (али, рекао бих, више за домаћина), било је и шанси, и борбености, ни темпа ни ритма није недостајало, али...никако да падне неки гол!
Све до 71.-ог минута када је један играч Дудовице улетео у нашег ,,Леку,, који је зајаукао и судија је свирнуо пенал. Сви који познајемо Лекића уплашили смо се да му није (поново) страдало оперисано колено, јер он није фолер, и не јауче без преке потребе. На срећу, није било ништа страшно, устао је и касније наставио да игра.
Ненадовић прилази лопти, шутира, голман Милић ногом ,,качи,, лопту, али она ипак завршава у мрежи, 1:0 за нас!
Од тада је све постало другачије, Дудовица више ,,срља,, што је прилика да их из контре докусримо, али већ годинама пишем о томе како Телеоптик олако пропушта такве прилике. Тако је било и јуче.
Онда се стварају и велике гужве пред нашим голом, домаћин очекује да можда буде и неки пенал за њих, а могуће је да је могао да буде и још неки за нас, али...ни неког новог пенала ни још неког гола - нема.
Морам да признам да ни судији заиста није било лако кад и шта тачно јуче да досуди, јер се фудбалери стално држе, вуку, гурају, падају...тешко је ту видети ко је први почео, оценити интезитет, запазити све детаље у тако великим гужвама...
Све у свему, утакмица је била заиста борбена, жестока и занимљива, а моја посета завичају...као и увек...обрадујем се кад нађем времена да тамо одем, али се бар мало (и из разних разлога) и растужим док се после враћам за Београд, у неким својим мислима...
Али, такав је живот.
Скоро к'о и фудбал.
Зна да буде...
Комшијама и земљацима из Дудовице свака част на пруженом у утакмици, добро сам запамтио како су играли и летос у Земунелу, кад су гостовали код нас.
А следећа утакмица Телеоптика опет са Лазаревчанима - долази нам Колубара.
