Саша Илић: Привилегован сам што играм у Партизану
14 апр, 2012
Једна легенда уз раме другој, само корак до највеће у клупској историји! Довољно је написати – Саша Илић. Остало се пише само од себе.
Вечити капитен Партизана минуле среде изједначио је остварење Никице Клинчарског, стигао на деобу другог места вечне листе фудбалера са највише одиграних утакмица за црно–беле (565), а испред њих стоји још само Момчило Вукотић (791). Чувени број 22, ипак, уверава да рекорд истинског хероја у очима Гробара не жели да угрози.
–
Нисам планирао ни ово да остварим, а камоли да јурим Моцу. Осим тога, за такав подвиг потребно је још пет година континуираног играња, што у мом случају делује неизводљиво. Док руководство сматра да користим екипи, бићу ту, али није ми циљ да обарам рекорде – говори Саша Илић (34), два месеца пре истека уговора са црно–белима, за које је везан дословце од малена.
Mада се сви сећају вашег дебија за први тим, у Чачку, 26. октобра 1996, потенцирате други меч?
–
Прекретница у каријери је сусрет квалификација за Лигу шампиона, против Кроације у Београду, 1997. Почео сам као резерва, али сам имао срећу да ме велики тренер, Љубиша Тумбаковић уведе у игру. Асистирао сам Драгану Исаиловићу за гол и од тад се све променило. Од дечака који је повремено долазио на тренинге, постао сам првотимац и живот је кренуо другим правцем.
Од тада до данас обарали сте рекорде, постигли 213 гола за Партизан, подигли десет трофеја (седам титула, три купа). Зар вам фудбал није досадио?
–
Напротив. Привилегован сам да играм за клуб који волим од рођења. У иностранству је то био сув професионализам: дођеш, одрадиш, зарадиш и поздравиш се. А Партизан чиста је емоција! Сваки његов пораз тешко проживљавам и свакој победи се неизмерно радујем. Зато глад за пехарима у црно–белом дресу никад неће бити утољења.
Kod mene ću to da izmenim, a ne znam kako ovde da sad skinem "attach" pa da ga izmenjenog zakačim ponovo...
