Jedna veoma kvalitetna partija Partizana.
Da ne koristimo neke termine, evroligaška, nba itd, igramo takmičenje koje igramo i poenta je biti najbolji moguć u istom.
Ali igrači su pokazali da bi bili spremni i za neke ozbiljnije izazove.
Pojedince je nezahvalno komentarisati kada se odigra jedna kvalitetna timska partija, ali svakako najbolji je bio... Trinkijeri...
Skauting ,priprema, motivisanost igrača je trebalo da reše ovaj meč još u prvom poluvremenu.
I generalno, mislim i da samim igračima Lokomotive nije jasno kako su se izvukli iz prvog poluvremena sa jednocifrenom razlikom.
Pristup igrača je bio odličan, čak smo u napadu videli i da lopta brže kruži za razliku od početka sezone, imali smo par pripremljenih setova, znalo se kako ih napadamo, koristila se i donekle slabija odbrana bočnog pnr njihovih unutrašnjih igrača, gde smo kroz meč uspeli da osvojimo ono što svaka ekipa najviše voli, lake poene, videli smo i neke leđne blokove, tzv fleks, postojala je određena ideja u napadu. Mozli čak nije dozvolio ni da nas kazne nekom "hack" taktikom, dobar sa penala, Janković je imao par svojih momenata pod košem, ali sve to ide u rok službe.
Sa druge strane odbrana stvarno na plej of nivou takmičarske ekipe, svaki igrač koji je preuzeo bio je koncetrisan, videli smo čak i sjajne 1 na 1 trenutke Birčevića koji je zaključavao O Brajanta, nije dozvoljeno ni Vilijamsu da pokaže napadački arsenal, samo splet veoma čudnih i za njih sretnih okolnosti ih je spasio od bambergovanja već posle 2 četvrtine. Trojka Kamingsa, neki odbici, zicer Kamingsa posle karambola, par lopti koje cure iz ruku, neke trojke koje cure iz koša itd. No bolje sada, nego kasnije. U prvom poluvremenu Mozli svakako ključni faktor u oba smera ukoliko neko mora da se izdvoji, i konačno imamo ono što je teško objašnjivo kroz samu statistiku, strah protivničkih bekova ( a i unutrašnih igrača čini se) kada pokušaju iz izolacije ili pnr da napadnu koš, sa Lendejlom je to prošle sezone većim delom izgledalo kao otvoreni autoput, a kada imaju hrabrosti sve i da se zatvori obruč, uvek postoji mogućnost pasa ili kick out na 3, ili kratkog pasa u dubinu, ili neko utrčavanje.
Generalno pored uigranosti, ekipa ima fizičke karakteristike da igra odbranu, a pored toga i voljni momenat, Volden iako dosta slab napadački sinoć, je u prvom poluvremenu svako preuzimanje ispratio maksimalno, svaku liniju pasa pokrivao, Zagorac koji možda ima ponajviše skrivenih ispadanja iz rotacija prati preuzimanja, pomaže Pejdžu u jako bitnom momentu kada ostaje na protivničkom centru.
O Jaramazu je suvišno i pričati, momak je svaki minut igre u oba smera najaktivniji, doneo je energiju spolja i brze noge koje su nam falile godinama, šut je i dalje problematičan, iako se vidi ogroman napredak, ima problem sa visokim skokom i nekonstantnim trenutkom izbačaja. Napadali su ga u prvom udvajanjem ( računajući na njegov slabiji pregled igre), ali je manje više te situacije rešavao uz pomoć Gordića ili Voldena dosta lako.
Drugo poluvreme stiže kazna za malu razliku, sudijski "kriterijum" dozvoljava Lokomotivinim unutrašnjim igračima u svakom napadu ruku na telu naših igrača, a nama se sviraju izmišljena izlaženja iz cilindra, ulasci u kretnju itd...
Tu ipak dolazimo do problema koja nas prati od početka sezone, i koji je objektivno problem selekcije, protivnik skuplja odbranu, brani pik ispod, čak staje i u zonu, mi jednostavno ne možemo da napadnemo jer smo previše šuterski limitirani, što je i uzrok i slabih procenata sa penala, sem Pejdža ni jedan igrač spolja, nema ni pravilnu mehaniku šuta a kamoli nešto ozbiljnije. Tu onda previše tereta spada na samog Pejdža, koji nekad uspe da nas trgne, nekad ne, ali tada se i objektivno igra dobra odbrana na njemu jer se zna da je jedina spoljna pretnja.
Opet, verovatno mu i Trinkijeri zamera što par puta nije isforsirao neki šut kada je imao prostor iz bloka, jer on mora da potroši više lopti kada stane napadačka produkcija. I na kraju njegova rola uz ludog Tomasa i jeste prelomila utakmicu. Pogotovo što pored tih problema imamo minimalnu ako ne i nikakvu produkciju od 2 igrača koji nisu dovedeni da greju klupu sigurno ( P and P), Janković i Birčević znaju da uđu u svoje minute, plus prvi je neupotrebljiv praktično u bonusu, imamo taj problem širine koji se teško rešava ako ekipa padne psihički.
Gordić je odigrao 2 dosta racionalnije utakmice i dosta pomogao i u tom periodu pada da se smirimo malo, i nadam se da ide u tom smeru do kraja sezone ( minus žute patike).
Poslednja četvrtina je onaj Partizan. "Onaj". Grind, grind, lom po terenu, Tomas koji upija energiju, jednostavno to je to, kao vremeplov da smo upalili. Da zažmuriš ignorišeš dugačku kosu debelog prevaranta i zamisliš Dragana na umesto pored parketa...
S tim što nije slučajnost. I ovlaš da se pogleda mi nismo primili preko 20 poena u poslednjoj četvrtini ove sezone, a u poslednjih par ni 15.
Ekipa je spremljena i sa svim problemima u napadačkoj produkciji izgleda kao ozbiljna evrokup ekipa koja samo sticajem okolnosti nije samlela jednog od glavnih favorita za osvajanje.
Partizan mora da ima taj pristup u odbrani, da se igra organizovano, sve i da se dovede Gaudlok mi ne možemo da imamo ofanzivan potencijal nekih boljih ekipa, ali možemo da budemo jači u odbrani i skoku.
Ne treba biti euforičan, ima ekipa mana, i nema nešto mladih igrača od kojih je za očekivati da rastu u toku sezone, ali imamo dobrog trenera sa kojim će ova ekipa biti sve uigranija i uigranija, onaj pik će se vrteti brže, Mozli i Tomas će bolje komunicirati sa spoljnim igračima, protok će biti bolji. S druge strane ova ekipa mora da se "vodi", ne sme im se dati velika sloboda u odlučivanju, ne sme im se dati mašti na volju, moraju da budu utegnuti, da svako zna svoj zadatak.
Pitanje je samo koliko želimo i smemo da osvojimo nešto ove sezone sem svega sa sufiksom kup. Da li ćemo dozvoliti neki petokorak ili ćemo se zauzeti za ono što je stvarno naše, košarka...
