Много тога је стало у ових 70 година.Седамдесет година славне прошлости и историје, каквом ретко који други спортски колектив може да се похвали, и не само спортски.То име, тај грб и боје, победе и порази, легендарни спортисти и још већи људи, онај осећај да ти је Партизан неизоставни део живота.Све оно што генерације и генерације људи са ових простора, различитих нација и вера, старијих и млађих, из урбаних и руралних подручја, више или мање образованих, повезује са Партизаном.
Било смо и југословенски и српски клуб, било смо и бордо плави и црно бели.Оснивали су нас и водили официри, људи из спорта али и они којима ту није место.
Био је Партизан безброј пута најбољи и у Југославији и Србији, од фудбала до ритмичке гимнастике.Био је најбољи и у Европи а мноштво пута и међу најбољима.
Све екипне и појединачне титуле, сениорске и оне у млађим категоријама, медаље, оборени рекорди, национална признања.Ко ће све то пребројати.Али и десетине хиљада, ма стотину хиљада оних који су за све то заслужни.И оних на терену и оних поред терена и оних у фотељама.
И нас који за Њега навијамо, и што је још битније, који га волимо.Нас који се поистовећујемо са Њим, који се дивимо само њему и бојама црно белим.Како рече велики Душко Радовић, за неке друге могу да навијају сви, за Партизан само одабрани.А не вреде ни ти други ништа мање али не знају која је привилегија бити навијач спортског друштва Партизан.Али добро, то је већ њихов проблем.
Долазимо на ЈНА, дом нашег Партизан, дом свих нас.Дом и фудбалера али и свих осталих Партизанових спортиста.И са и без столица, и са црно белим и са бордо, плавим и жутим.И са лампашем и овим новим семафором.И некада и сада и заувек, стадион ЈНА и Хумска улица.
И наш Пионир, онај где играју кошаркаши али и хокејаши.И наша Хала спортова и наша Бањица, и ватерполо и рукометна.И терени на Калемегдану, Телеоптик и стадион и базен на Ташмајдану.И Aда Циганлија и хала Шумице.И базен гарде на Топчидеру, хала београдског сајма, тениски терени у склопу стадиона, београдска арена.И бриселски Хејсел, Сантјиаго Бернабеу, Ол трафорд, Сан Сиро, Пољуд и Максимир, Карабурма и Нови Сад, Кошево и онај у Љутице Богдана, истанбулски Абди Ипекчи, дворана Дражен Петровић и она у Сплиту, она у Паризу, Барселони и Гану, бањалучки Борик и нишки Чаир, загребачки, дубровачки и базен Форо италико у Риму, хокејашке дворане у Јесеницама и Љубљани.И још многа друга спортска борилишта на којима су спортисти Партизана побеђивали и губили, исписивали најсјајније странице клупске историје.
Дужни смо да памтимо и ту бриселску ноћ 1966. године, и оне у Њукаслу и опет Бриселу, и тих 4-2 из прве утакмице у клупској историји, и Спортинг и прве мечеве у историји купа шампиона и дане кад смо рушили Реал и Манчестер и кад су нас рушили Фљамутари и Шамрок.И кад смо вечитог ривала испраћали са 6 и 7 голова у мрежи али и кад годинама нисмо успевали да их победимо.И 1-6 против Хајдука, Љубљану 1978. и Крушевац 2008. године.И Селтик и Гронинген и петарду у мрежи Спарте али и петарде у нашој мрежи против Кроације, Рапида и Славије.И оних 90 хиљада људи против Динама и бакљаду око целог стадиона против Интера.
И Истанбул 1992. и 13 година доминације у домаћој кошарци али и оних 30 година без трофеја.Године доминације над вечитим ривалом, бројних и често неуспешних судара са Југопластиком и Цибоном у Сплиту и Загребу.И победе и поразе против Макабија, Барсе, Киндера, Реала, Бенетона, ЦСКА, Панатенаикоса, Хувентуда и Филипса.И сарајевску Босну и италијански АМГ и 22567 људи у Арени и оне који су на Калишу навијали за Партизан некада давно.
И септембар 1963. године и прву титулу ватерполиста, и март 1964. године и први куп шампиона ватерполиста.И ватерполо класике са Младошћу и Југом и 0-1 и 11-7 против Про Река.И Шпандау и Вашаш, Дуизбург и Амесфорт, Бечеј и Јадран и 3-1 у финалу лен купа.
И Светозара Вукмановића Темпа, Отмара Креачића, Пека Дапчевића, Ратка Вујовића, Константина Поповића.И Артура Такача, Божу Шварца, Звонко Бенедиковића, Мариана Фландера, Војка Павичића, Владимира Бјелића, Рудија Рена, Богдана Ненадовића, Наду Јанковић, Илију Радаковића, Јовицу Мишковића, Ђорђа Чоловића, Милорада Ђурића, Зорана Станишића, Драгана Ранковића...
И Флоријана Матекала, Фрању Глазера, Мирослава Брозовића, Стјепана Бобека, Марка Валока, Антуна Херцега, Александра Атанацковића, Ратка Чолића, Минду Јовановића, Фрању Шоштарића, Првослава Михајловића, Златка Чајковског, Иљеша Шпица, Бранка Зебеца, Владицу Ковачевића, Милоша Милутиновића, Кирила Симоновског, Милутина Шошкића, Милана Галића, Мују Хасанагића, Фахрудина Јусуфија, Јосипа Пирмајера, Радослава Бечејца, Томислава Калоперовића, Велибора Васовића, Лазара Радовића, Љубомира Михајловића, Звездана Чебинца, Абдулаха Гегића, Бору Милутиновића, Бранислава Михајловића, Манета Бајића, Бранка Рашовића, Милана Дамјановића, Бору Ђорђевића, Ивана Ћурковића, Анту Младинића, Тонија Погачника, Радомира Антића, Милоша Ђелмаша, Ивана Голца, Илију Завишића, Никицу Клинчарског, Миодрага Јешића, Звонка Живковића, Моцу Вукотића, Благоја Пауновића, Ненада Бјековића, Слободана Сантрача, Петра Бороту, Ненада Стојковића, Звонка Варгу, Драгана Манцеа, Слободана Сантрача, Љубомира Радановића, Џевада Преказија, Ацу Трифуновића, Адмира Смајића, Фахрудина Омеровића, Горана Стевановића, Предрага Спасића, Вујадина Станојковића, Слободана Ројевића, Бајру Жупића, Милка Ђуровског, Ивицу Осима, Пеђу Мијатовића, Гордана Петрића, Буду Вујачића, Срећка Катанеца, Џонија Новака, Небојшу Вучићевића, Батицу Мирковића, Алберта Нађа, Саву Милошевића, Дамира Чакара, Славишу Јокановића, Дарка Тешовића, Сашу Ћурчића, Драгана Ћирића, Бранка Брновића, Златка Заховића, Нишу Савељића, Ивицу Краља, Младена Крстајића, Ивана Томића, Ђорђа Томића, Виктора Треневског, Матеју Кежмана, Сашу Илића, Владу Ивића, Ивицу Илиева, Игора Дуљаја, Андрију Делибашића, Звонимира Вукића, Лотара Матеуса, Тариба Веста, Ненада Ђорђевића, Данка Лазовића, Ненада Брновића, Симона Вукчевића, Николу Малбашу, Младена Божовића, Ламина Дијару, Алмамија Мореиру, Антонела Жуку, Габријела Клеа, Зорана Тошића, Стевана Јоветића, Салета Станојевића, Принса Тејга, Ивана Иванова, Антонија Рукавину, Лазара Марковића, Александра Митровића, Милоша Јојића, Стефана Савића, Владимира Стојковића, Николу Дринчића, Петра Шкулетића, Мирослава Вулићевића, Андрију Живковића.
И Мирка Марјановића, Вилмоша Лоција, Божу Мунћана, Чедомира Стојићевића, Лајоша Енглера, Радомира Шапера, Бору Станковића, Радована Радовића, Милоша Бојовића, Ђорђа Милојевића, Борислава Жутића, Слободана Јелића, Жарка Зечевића, Горана Латифића, Драгутина Чермака, Бранимира Поповића, Јосипа Фарчића, Драгана Кићановића, Дражена Далипагића, Ранка Жеравицу, Борислава Ћорковића, Драгана Тодорића, Душана Керкеза, Бориса Беравса, Александра Николића, Јадрана Вујачића, Миленка Савовића, Бобана Петровића, Арсенија Пешића, Душана Ивковића, Небојшу Зоркића, Мишка Марића, Жељка Обрадовића, Петера Вилфана, Горана Грбовића, Душка Вујошевића, Александра Ђорђевића, Владу Дивца, Предрага Даниловића, Жарка Паспаља, Иву Накића, Мирослава Пецарског, Николу Лончара, Жељка Ребрачу, Зорана Стевановића, Славишу Копривицу, Владимира Драгутиновића, Драгишу Шарића, Хариса Бркића, Мирослава Берића, Предрага Дробњака, Александра Чубрила, Дејана Томашевића, Дејана Котуровића, Драгана Луковског, Мирослава Радошевића, Бору Џаковића, Муту Николића, Весу Петровића, Вулета Авдаловића, Ненада Чанка, Владу Шћепановића, Ненада Крстића, Ђуру Остојића, Милоша Вујанића, Душана Кецмана, Фредерика Хауса, Петра Божића, Косту Перовића, Дејана Милојевића, Новицу Величковића, Уроша Трипковића, Миленка Тепића, Николу Пековића, Милтона Паласија, Јана Веселог, Лестера Меккелјеба, Лоренса Робертса, Стефона Лазмеа, Дависа Бертанса, Драгана Милосаљевића, Богдана Богдановића, Милана Мачвана, Жофрија Ловерња, Биљану Мајсторовић, Оливеру Кривокапић, Јелицу Комненић, Александру Самарџић, Јелену Поповић, Марину Маљковић, Милицу Дабовић, Бојану Јанковић, Дајану Бутулију, Алишу Гладен, Брук Квинан, Тамару Радочај.
Да се сећамо и Бате Орлића, Милана Мушкатировића, Мирка Сандића, Зорана Јанковића, Бориса Чукваса, Драгана Чоловића, Ђорђа Перишића, Драгослава Шиљка, Уроша Маровића, Дејана Дабовића, Душка Антуновића, Синиише Беламарића, Милоша Марковића, Ратка Рудића, Николе Стаменића, браће Манојловић, Предрага Вранеша, Зорана Аврамовића, Зорана Братуше, Мирослава Софијанића, Милорада Кривокапића, Игора Милановића, Александра Шоштара, Зорана Петровића, Драгана Андрића, Анта Васовића, Горана Рађеновића, Игора Гочанина, браће Удовичић, Витомира Падована, Васе Суботића, Предрага Зимоњића, Љубише Мечкића, Душана Поповића, Дејана Савића, Данила Икодиновића, Жарка Петровића, Риста Маљковића, Николе Куљаче, Александра Николића, Владимира Вујасиновића, Николе Рибића, Слободана Сора, Вање Удовичића, браће Королија, браће Ћук, Живка Гоцића, Слободана Никића, браће Пијетловић, Милана Алексића, Стефана Митровића, Матеја Настрана, Југослава Васовића, Андрије Прлаиновића, Теа Хаџитеодоруа, Александра Радовића, Душана Мандића, Лукаса Гилена, Гаврила Суботића, Страје Ристичевића, Николе Јакшића.
Али и Фрање Михалића, Ђорђа Стефановића, Ивана Губијана, Петра Шегедина, Милована Вукомановића, Марка Рачича, Здравка Цераја, Звонка Саболовића, Владе Марјановића, Јована Лазаревића, Славка Суботића, Јоже Међимуреца, Ивана Иванчића, Даниела Темима, Драгана Здравковића, Драгана Животића, Драгана Деспотовића, Ивана Карасиа, Сеада Крџалића, Слободана Бранковића, Данијеле Чуровић, Лидије Видмар, Драгана Перића, Горана Раичевића, Асмира Колашинца, Горана Наве.
Не заборавимо ни Северина Бјелића, Младена Капора, Владимира Допсаја, Весну Шепаревић, Маријану Шегрт, Јасну Ефендић, Владимира Павловића, Бориса Шканату, Николу Калабића, Славка Његована, сестре Предојевић и Крцун и браћу Станимировић, Владана Марковића, Мају Петровић, Милорада Чавића, Велимира Стјепановића, Дамира Димитријевића, Жана Гарића, Милана Медића, Бору Вукова, Љубомира Ивановића, Стевана Хорвата, Јожефа Тертеиа, Милену Рељин, Марију Вук, Зорана Петровића, Петра Станишића, Милицу Стојадиновић, Наташу Луковић, Зорана Живковића, Штефанију Милошев, браћу Гроздановић, Јована Аћимовића, Гордану Ткачук, Душана Марковића, Мату Пиљића, Здравка Куљића, Ненада Голијанина, Жељка Танасковића, Љубана Мартиновића, Горана Вујевића, Игора Колаковића, Владимира Васовића, Ивана Миљковића, Николу Росића, Александра Атанасијевића.
Не заборавимо ни Душка Денића, Станка Полића, Војислава Марковића, Миливоја Каракашевића, Долинара, Вогринеца, Османагића, Гајића, Грујића, Зорана Приморца, Илију Лупулескуа, Илију Панајотовића, Јелену Генчић, Николу Шпеара, Радмила Арменулића, Драгицу Ласло, Ненада Зимоњића, Душана Вемића, Ану Ивановић, Новака Ђоковића, Радомира Ковачевића, Боривоја Цвејића, Стојана Стојаковића, Милоша Петровића, Љубомира Живића, Светозара Глигорића, Александра Матановића, Петра Трифуновића, Милана Матуловића, Боривоја Ивкова, Владимира Раичевића, Милунку Лазаревић, Павла Шовљанског, Стевана Редлија, Светомира Белића, Стевана Голића, Стевана Паљића, Драгана Јелесића, Веселина Петровића, Шимеа Бајлу, Зорана Јелића, Сашу Гајичића, Бориса Љујића, Ивана Стевића, Владимира Јоргу, Нинослава Глишића, Слободана Петковића, Здеслава Милинковића, Мићу Пушицу, Драгољуба Ковачевића, Тању Петровић, Гордану Веселиновић, Сунчицу Сибиновић, Војислава Танасијевића, Ивану Чомагић, Слобана Шурбановића, Ђорђа Јаржикина, Слободана Гаврића, Мирјану Машић Јововић, Гордану Јојић Николић, Родољуба Хаџи Ценића, Владимира Пејчева, Благоја Маринковића, Горана Максимовића, Андреу Арсовић.
Присетимо се и Решада Шемсединовића, Блажа Мијушковића, Мирка Холбуса, О Нила, Анђелића, Звонко Михајловског, Блажа Ломовшека, Андреја Јовановића, Бојана Миловановића, Павела Кавчича, Марка Миловановића, Бориса Габрића, Марка Ковачевића, Николе Бере, Драгана Стевановића, Петра Ерора, Драгана Станића, Миодрага Рабате, Вилима Тичића, Славољуба Чеха, Слободана Копривице, Слободана Чичановића, Влатка Мартинчевића, Вуковића, Тодоровића, Часлава Динчића, Боже Ђурковића, Касима Каменице, Јовице Елезовића, Недељка Јовановића, Зорана Ђорђића, Предрага Перуничића, Владимира Росића, Драгана Зурнића, Милана Станковића, Бранка Кокира, Ненада Дамјановића, Младена Бојиновића, Владана Матића, Михајла Радосављевића, Ратка Ђурковића, Владимира Мандића, Ненада Максића, Ивана Димитријевића, Драгана Суџума, Бојана Бутулије, Владимира Матовића, Горана Цмиљанића, Зорана Куртеша, Александра Брковића, Данка Ђунића, Вељковића, Савића, Небојше Илића, Душана Ковачевића, Николе Стојића, Ђорђа Вишацког, Горана Јагара, Ненада Беђика, Милоша Васића, Марка Марјановића, Александра Ивковића.
Не заборавимо ни њих, ни све оне друге који су себе уградили у историју дугу 7 деценија а немогуће је све их набројати.Дужни смо да их се сећамо, да поштујемо њихов лик и њихова дела.Да никада не заборавимо шта нам значи тај 4. октобар.
И када никог није било и када све је било сиво, Партизане дао си нам све!
И за крај, да се сетимо како је говорио Душко Радовић
Bez takmičenja nema sporta, bez neizvesnosti sport
nema draži. Ne bismo morali ni navijati za Partizan,
ako bi on u svim disciplinama samo pobeđivao.
Mi volimo Partizan i pristrasni smo u toj ljubavi
i želimo da ima što više uspeha.
Zato navijamo, pomažemo mu da uspe.
A šta da radimo kad naš tim gubi, kad mi hoćemo
više nego što Partizan može? Kad su drugi spremniji,
bolji i srećniji od naših crno-belih.
Da prestanemo voleti naše ili da počnemo mrzeti te druge?
Ne možemo ni jedno ni drugo, ako razumemo šta je sport
i ako ga volimo.
Partizan je samo jedan od članova velike jugoslovenske
i svetske sportske porodice. Postoje i druga sportska
društva i klubovi, sa svojim igračima i navijačima,
sa željama sličnim našim.
Oni nisu naši neprijatelji već sportski protivnici, konkurenti
u sportskim nadmetanjima za visok plasman i titule.
Bez njih ne bilo svih naših uzbuđenja, radosti i slavlja.
I ne može biti ni sportski, ni ljudski, ni lepo, ni zdravo, ako
nas ljubav prema Partizanu odvede u mržnju prema
protivničkim igračima i navijačima.
Voleti Partizan to jedino može da znači – poštovati sve one
sa kojima naši timovi dele sportske radosti i tuge.