Trebaće vremena sa se navijanje i atmosfera vrate na nekadašnji nivo. I jako mi je žao što se to izgubilo (s obzirom na sva dešavanja u klubu i na tribini, dobro smo i opstali). Tačno se znalo kad se peva, i šta, kad se zviždi, kad se vrši pritisak na sudije...što bi rekli, školovana publika, poznaje košarku. Ovo sad je fenseraj, neka mi neko ne zameri. Protiv Burse devojka došla sa dečkom, bukvalno sve vreme su drndali telefone, ako su pogledali minut utakmice, evo gde sam. I lično, bila mi je loša atmosfera protiv Burse, mlaka baš. A nekad, Makabi nas dere u Pioniru, a pesma grmi i na 20 razlike za njih. Ona čuvena obrada pesme I'm a big big girl (dok se pevala kako treba, a ne ono ubrzano). Navijači Makabija zveraju unaokolo, nije im jasno. Pa onda slikaju. Pa onda pevaju sa nama, menjaju šalove sa ljudima na tribini na kojoj su bili. Iako smo ih dočekali povicima Jaser Arafat i Palestina Pa se pevalo još ihahaj posle završetka, navijači izlazili na bis. Tačno nisam znao gde sam, sećam se tog osećaja. I još mnogih drugih utakmica. Bilo, ponovilo se. Kako god, neka nam je sa srećom, svakako ne možemo da dočekamo da počne.
