Jedna objektivna analiza jesenjeg dela 20/21
Partizan je, isključivo zahvaljujući Aleksandru Stanojeviću formirao jednu hemiju, disciplinu i veru u tim kod svakog pojedinca pa i većine navijača. Ovaj uvod je preduslov svega čega smo bili svedoci tokom ovih 35 utakmica.
Sve je počelo od meča u Nišu, oktobar 2020, kada je Stanoje zacementirao odbranu i najavio šampionske nizove ovog tima, stvorivši preduslov za sledeću sezonu. Odlazak Asana je uzdrmao tim ali ne i urušio zajedništvo ekipe.
Dolazak Rikarda nagovestio je ubojitost u napadu (iskreno sam verovao da će biti glavni strelac) što se vrlo brzo pokazalo i na delu.
Evropa:
Jedne od najtežih kvalifikacija koje smo igrali. Ovo pričam jer smo iz kola u kolo naletali na daleko teže opcije nego šta je bilo u ostalim kuglicama. Ne poredim sa LŠ ali ni kad se formirala LE pre 14 godina nisu ovakvi protivnici uletali u uvodnim kolima.
Konačno prodjosmo Ruse i skinusmo mrak penala na JNA.
Koliko su kvalifikacije bile teške toliko je ovo bila najlakša grupa od kad smo u iste ulazili. Nemojte se zavaravati na osnovu grupe da je ovo bulja takmičenje, već takmičenje u kome smo mi kao klub egal sa onim zvučnijim protivnicima, poput Genta, a sada i Sparte.
Nakon impresivnog starta, zapali smo u krizu rezultata što zbog povreda što zbog Stanojeve filozofije da se prodje, igra je manje važna. Na kraju, veliki uspeh kad se sve sagleda, samo činjenicom da smo jedan Soči izbacili i otišli na proleće, napunili koeficijent i kasu je vredno svake pohvale.
Liga:
Nastavak nizova iz prethodne sezone i 90% utakmica gde smo samleli protivnike u prvih 45 minuta je ono što se od Partizana traži (navijači). Jak ritam nas je malo izbacio iz forme sredinom Oktobra ali smo uspeli da kroz rotaciju onih koje smo imali nadomestimo težak umor i povrede, a i zadržimo to prvo mesto.
Imajte u vidu da je daleko manje opterećenje na proleće gde u ligi imamo 5 utakmica manje nego sad (16) i gde raspored nije tako gust.
Prednosti Stanojevog Partizana
Atmosfera, disciplina, zajedništvo, odlična komunikacija su ono što oslikava ovaj tim. Daje mu tu jačinu da se vrati iz mrtvih 3 puta (Soči). Da se izdigne posle 0:2 na Azorskim ostrvima i da izgine do poslednjeg atoma snage.
Uspeli smo da transformišemo formaciju. U većini utakmca igramo jako visoko, visok presing.
Pozadi smo zahvaljujući Vujačiću (lider i komadant odbrane) stabilni, mirni i iznosimo loptu bez ikakvih problema.
Zdjelar kapiten nas čuva od kontra napada dok napred Rikardo koristi 95% jedan na jedan duela sa golmanima. Zeka i Markec (do povrede)su se digli na veći nivo, a Natko (do povrede) je nadomestio odlazak Sume u završnom pasu.
Mane
Veliki mečevi. Od samog dolaska Stanoja nismo pobedili ni jedan derbi, nismo uspeli da privedemo velike utakmice kraju. Razlog, isključivo filozofija koju nameće Stanoje u tim duelima.
Bez obzira da li imamo kadrovskih problema ili ne, neshvatljivo je da se ekipa koja je naviknuta na visok presing, agresiju, posed, toliko duboko povuče i igra anemično, kao da svi do jednog imaju temperaturu. Slom tog pobedničkog duha dovodi do toga da nam protivnici lako ulaze u poslednjih 30 i više i ne slučajno cigani se komotno vraćaju, gubimo od Genta, Gent se vraća, Šalrloa na strani nakon 1:1, očaj u Estoniji gde ekipi tražiš da igra na bod je nešto što bi Stanoje trebao kod sebe da poradi tokom ove pauze. Ukoliko se nastavi takva filozofija igre mi ćemo opet upadati u probleme protiv Sparte i kurve.
Budućnost
Prelazni rok se nadam da je već odradjen pod velom tajnosti jer ovoj ekipi treba plejmejker. Treba nam taj vodja na sredini koji će smiriti loptu i proigrati ubojita krila i sam napad. To nikako ne može biti Natko koji ima snage za 45min a ni Zeka koji je više za poziciju uz Zdjelara.
Lazar Pavlović je nedovršen i može da posluži u rotaciji mada je toplo hladno time i ne čudi to što ga ima pa nema u timu. Dača je nakon starta i gola u Slovačkoj pao usled povrede i više se nije vratio.
Uz pleja nam je potreban i zadnji vezni. Zdjelar na ivici snage a Šćeka je previše defanzivan i slabiji u pasu. One Zdjelarove lopte gde dijagonalno seče teren, upošljava krila, više puta i kroz sredinu direktno Rikarda su nešto što imamo samo kod njega.
Napadač? Do pre mesec dana kada je Marko Milovanović silom prilika dobio svoju ulogu smo svi kukali za istim. Ali opet, sve i da računamo na golobradog, neozbiljni smo sa dva rešenja gore. Holender to nije, mi hitno moramo da rešimo taj problem i dovedemo još jednog igrača koji bi mogao da da 10+ golova za polusezonu. Time bi se spremili i za leto.
Levi bek. Bez Uroševića kriza. U svakom smislu. Ipak moramo da nadjemo dugotrajno rešenje. Negde logičan sled stvati je da Obrad i Brežančić dobiju papire dal sad dal na isteku sezone, ali se hitno mora naći rešenje. Nemamo beka sa centaršutem. To je stara boljka još od Lomića, i mi tu moramo da investiramo, pogotovo ako budemo igrali 3-5-2. Za desnu stranu nemam problem, pogotovo što imamo sjajnu opciju da vratimo lepo Vlalukina i dobijemo jedno moderno rešenje po desnom boku (Miljka ne računam za sledeću).
Štoper. Miletić nikako nije rešenje u 3-5-2 jer je kritičan a ni kao zamena za Vujačića u 4-4-2 jer unosi nemir pozadi. Ili da izbacimo nekog od Purić Djordjevic nakon priprema ili da se dodatno pojačamo u šta iskreno sumnjam obzirom da smo primili svega 6 golova u 21 meč u ligi.
Podrška
Ukoliko želimo tango smrti, na proleće bez 10-15k na svakoj treba da se samoubijemo kao navijači, da ne iskoristim grublju reč. Ova i sledeća sezona su za stabilnost kluba i neke veće izazove presudne, i ako mi ne možemo da dodjemo i podržimo Stanoja i ove momke, ne treba ni da se nadamo bilo čemu.
Goran Tomić da budem, srećni praznici.
S poštovanjem, Direktor_Grobar
) da dodju u pomoc jer nas ceka ozbiljna frka na proljece.
