još malo o istorijskoj utakmici i 25. tituli orvaka
Тактика Рашовића је била сјајна. Јасно је и детету да би онај бескичмени смрад од Вермеза данас изгубио и дерби и утакмицу, јер је јебени лузер који је овим момцима убио самопоуздање а екипу довео у стање пред распад својим нерадом и безобразлуком.
Све је било како треба, колико сам могао да приметим путем преноса. Бројчана премоћ на трибинама, заједничко навијање југа и истока, логистика поред терена (да нам се секташки накот не шири у сред Хумске улице). И наравно, имали смо тренера и играче спремне да све спроведу у дело.
Високи пресинг, дисциплина у одбрани, борба и уклизавање за сваку лопту, одсуство киксева, наша предност у много већем квалитету играча...Показало се да гамад из рупе нема теоретске шансе ако против себе има озбиљну екипу и озбиљног тренера.
Колико год било слатко што смо курви пресудили у 90. минуту, огромна поука мора да се извуче из ове сезоне, да се оваква разлика у квалитету не сме никако потврђивати у једној утакмици на све или ништа. Овакав распаднути ривал је заслужио да данас добије част да с нама одигра ревијалну утакмицу, на неких 10 бодова разлике.
1. Никад се више не сме десити да разне тренерске протуве и људски смрадови попут Чика Црног добијају по сто пута прилику да нам засеравају и сезону и тим.
Ови момци - Митар, Маркец, Јојић, помињем само ове најмлађе - су благо. Дати их у руке дилетанта попут бившег тренера је злочин.
2. Рашовић не сме да доживи судбину Станојевића и Јокана!
Нажалост, ови клинци ће бити продати првом приликом, Марковић је већ једном ногом преко. То су неке друге ствари које се не могу решити без комплетног чишћења управе клуба, од дегена председника преко паразита Ролекса па до тираносаурус рекса Ратомира и бурекџије Јовичића (тачкa 3).
4. сукоб између навијача мора да се реши што пре. Не морају да се воле, само нека тих 90 минута буду само у служби Партизана. Вечерас се видело колико то значи.
И још две ствари за крај - посебан поздрав и честитке за све оне људе унутар клуба, који не припадају овој паразитској управљачкој банди. Они су себе уградили у овај успех, не примајући плате месецима. Посебан поздрав за Звонимира Вукића, који је силом протеран од стране оног олоша Вермезовића. Ускраћен је да и он вечерас слави с нама, али није заборављен.
Немојте да вас ово уљуљка - циљ број један је да захтевамо одлазак ове банде на челу клуба и да захтевамо здравији Партизан. Без тога нема нама напретка. Доћи ћу и ја против Спартака и викати УПРАВА НАПОЉЕ па макар био једини.
Следећи циљ је престизање курве у броју титула. А после тога, знате шта је остало да се заврши, још од 11. маја 1966. Кад тад, макар чекали још 30 година. Смејте се, било је некада смешно и да ћемо стићи смрадове у титулама...
Можда не можемо много сами да урадимо, али је први корак да захтевамо здравији клуб.
Нека свако да мрвицу од себе, али да та мрвица буде искрена и резултат безусловне љубави према клубу, а не интереса.
Сморих, толико...