Realno, imamo najveću posetu i u aba ligi i u evro kupu. Pitanja i dokazivanja "Da vidimo kakvi smo navijači?" prosto ne stoje.
Šta je do navijača, odradjeno je, ne samo ove, već sezonama unazad, kad smo imali i loše ekipe, i loše rezultate. Najgledaniji smo tim. Vreme je da tim uzvrati...
Јесте. Није више ,,5 до 12,, него је већ ,,12 и 5,, - прошло подне!
Ништа од Еврокупа, терај даље, али није да нисмо имали амбиције и правили ,,костуре,, како скоро све до близу самог краја играмо у Београду и Арени, кад оно...прц...дође крај раније него што је ико мислио да ће доћи...
Sami igrači nisu dovođeni zarad neizmerne ljubavi i vraćeni sa pecanja... Već direktno pozvani da se prave događaji koje će iskusiti jednom u životu.
Баш тако. Пантер је доведен да да тај одлучујући кош кад затреба, имао је ,,све време овог света,, да се намести на шут, да уђе, положи, било шта - само да га да.
А он спичи са 8 метара и промаши...и није му то први пут.
И шта нама вреди што на тренингу да вероватно 50 таквих заредом.
Дај га кад је ,,густо,, Мајсторе...а и није само он доведен да мало ,,погура ваљак,, кад треба...
Али, ајде, имамо АБУ за ,,поправни,,...
-zašto se uopšte kritikuju igrači što "slavlje koš kao da je gol"
Šta uopšte to znači?
Зато што кошарка није фудбал и зато што треба да мислиш на свој следећи кош и на противника који креће да ти га да.
Иначе немам ништа против бурног прослављања, симпатично ми је и драго - АЛИ НЕ кад се изгуби овако важна утакмица!
Дакле, свима нам је ,,фудбалско радовање,, било итекако ем мило ем драго, али испоставило се да је било ПРЕУРАЊЕНО и БЕЗ ПОКРИЋА!
Сва та свечарска атмосфера, јубилеј, европске титуле ,,нацртан,, чак и на терену, у ,,право време,, пуштање филмова о историјском успеху - а један европски се очекивао и сад да увелича јубилеј, Тања Бошковић са Тангом смрти као гост, Жељко који није ни правио неки ,,план Б,, кад и како ћемо да тренирамо ако испаднемо, Алекса који иде до клупе противника да га зајебава, па ето, и фудбалско радовање пре краја утакмице - све је то говорило да смо ,,уписали победу,, још давно пре него што је утакмица почела, али очигледно и прерано пре него што се завршила...
А то се тако не ради. Прво скочи па тек онда реци ХОП!!!
Већ сам нешто слично писао, израдовасмо се ми ,,за све паре,, али је сад време да се ћути и ради мрког погледа и у тишини - као револвераш у вестерн филму пре него што извади колт 45 и упуца противника.
Наравно...очекујемо ми трофеје до краја ове сезоне, очекујем и надам се да Жељко буде здрав и да нас води још много година, очекујем да клинци одрасту а да матори одиграју боље или да их заменимо бољим, и свакако да ни ја не бих правио ,,план Б,, да сам на Жељковом месту, да не малеришем пред утакмицу, али...
И то је детаљчић који нам каже колико смо већ ,,уписали,, ову победу - а да се утакмица није ни одиграла...
Дакле...кош по кош, секунд по секунд, утакмица по утакмица - а радовање на крају такмичења - ако урадимо све што треба да до тог радовања може да дође - да будемо шампиони државе и региона.