Meni se sviđa što ih je Željko oterao odmah u svlacičionicu.
Loš dan, mentalno smo u jako teškoj situaciji, prekratka rotacija, "čudne" odluke pogotovo na kraju prvog i drugog poluvremena, neusredsređenost većine igrača.
Meni je u hali bila čudno to da su mnogi ravnodušno podneli poraz, ej bre, nema ništa od tugovanja i razmišljanja o propuštenim šansama...pobede su lekovite za dušu, i u sportu a i u životu... treba nam sad baš ta jedna.
Podrška ekipi uvek. Željka volim kao da mi je rod... i to se pojačalo povratkom njegovim u Partizan... Đorđević, Dule, Novica i on... i mnogi drugi... ali posebno ovi navedeni su mi toliko dragi, da me čini tužnim šta god da im se desi loše. Pola ljudi oko mene na A ulazu je pričalo samo o EL, ko odlazi ko ostaje, o Madridu, o Areni...jbt došao si ovde navijaj, živi trenutak, to je prošlost ili budućnost, a najbitnije je da je to u trenutku odvijanja utekmice NEBITNO!
Igračima želim da imaju uspravan pogled, da zabace ramena unazad, oko tigra i stav "no pasaran", šibaj sad ovo. Nema nazad! Šta god bude u četvrtak, ovo mi je jedna od najdražih generacija KKP.
