ЖИВОРАД
Доброћудни костур
- Учлањен(а)
- 13.10.2006
- Порука
- 3.018
- Reaction score
- 677
Сва дешавања у ККП-у у претходних неколико година су ме навела да изнесем своје, пре свега навијачко и поптуно пристрасно мишљење, тим пре јер сам у прилици да из првих редова, поред самог терена, будем сведок емоција Жељка Обрадовића и играча.
Када је Партизан, апсолутно неоправдано, остао без свега што је постигао у сезони која је прекинута због ковида, једино у кошарци, додуше само у Европи, такмичење није настављено, нити су тимови који су у тренутку прекида били водећи у својим лигама, добили нешто заузврат - у свим другим спортовима, у НБА такође, сезоне су настављене на овај или онај начин.
Партизан је напустио Андреа Тринкијери, један од носилаца игре је прешао у приватни клуб Небојше Човића, тим је преузео Владо Шћепановић - играчка легенда ККП-а и први Андреин сарадник из претходне сезоне - и деловало је да тим може да настави тамо где је стао. Међутим, серија лоших резултата на почетку сезоне доводи до смене Влада Шћепановића и екипу преузима Сашо Филиповски, некадашњи сарадник Дулета Вујошевића. Нажалост, ни то није дало резултата, екипа није имала игру, деловало је да Филиповски не држи конце тима. Чиноло се да поново долази суморна времена за ККП.
И онда, као бомба је одјекнула вест да је Партизан у преговорима са најтрофејнијим европским тренером свих времена - Жељком Обрадовићем. Додуше, није да се хвалим, али сам ту вест начуо месецима пре првих новинарских писања о томе, али јој нисам давао на значају, јер ми је било апсолутно нелогично да један Жоц преузима тим који нема ни главе ни репа. Али, десило се и то - 28/06/2021, промоција Жељка Обрадовића као новог шефа стручног штаба ККП-а!
Амбиције су, логично, свима нагло порасле. Од зебње да ли ће клуб престати да постоји до тога да се на првим утакмицама скандира „Узми Жељко евротитулу!".
Неколико дана после промоције – детонација! Кевин Пантер потписао за Партизан - играч који је само неколико месеци пре потписа играо Ф4 за екипу Арманија, а само 2 године пре тога играјући за приватни клуб Небојше Човића експресно, за само неколико месеци, добио српски пасош. Гробарима је остао у лепом сећању, јер је његовом „кривицом" ККП освојио куп у Нишу 2020.
Ређале су се „бомбе" и „бомбице“ - Зек Ледеј (такође учесник Ф4 са Арманијем), Родионс Куруц, Алекса Аврамовић, Далас Мур, Ален Смаилагић, Јам Мадар (најперспективнији израелски играч), Балша Копривица (син Славише Копривице - бишег играча Партизана и освајача ЕЛ 1992.), Матијас Лесор (такође бивши играч ривала из предграђа).
Игре Партизана су током сезоне варирале, тим се тек „упознавао", било је и промена у играчком кадру, али је тим најбоље „гурао" у Еврокупу, који је у том тренутку био једина улазница за ЕЛ, оно о чему Гробари маштају од несрећне тројке Нолана Смита.
Сезону у Аба лиги је Партизан завршио на другом месту. У плејоф серији је стигао до финала, где је поражен 3:2 у серији од приватног клуба Небојше Човића, у атмосфери линча у утакмицама где је из предграђа био домаћин. Такмичење у купу - иста прича, пораз у финалу од истог противника.
У Еврокупу, Партизан је по стручњацима био чак и један од фаворита за освајање и солидно је „гурао“. Било је ту неочекиваних пораза, али је тим деловао добро. Регуларни део такмичења је Партизан завршио на другом месту своје групе, одмах иза Хунветуда, али са бољом кош разликом од првопласираног тима у другој групи, што је Партизану давало наду да ће имати сугирну предност домаћег терена, све до финала. Али, Партизан се већ на првом степенику оклизнуо против аутсајдера - Бурсе, која је, иако је Партизан водио већим делом меча, успела у самом финишу да се врати и после продужетка елиминише Партизан и сруши му снове о повратку у кошаркашку елиту.
Током лета, ствари су се нагло промениле. Партизан добија специјалну позивницу за ЕЛ, такозвани вајлд-кард. Апетити су опет на максимуму.
Нове детонације су одјекнуле у виду Џејмса Нанелија, Жоцовог играча са којим је освојена ЕЛ. Стигао је и дојучерашњи капитен Панатинаикоса - Јоанис Папапетру, затим Данте Егзум - дојучерањњи плеј Барселоне и ново/старо лице - Данило Анђушић.
Сезона у АБА почиње као из снова, разбијањем Цибоне и МЗТ-а у гостима.
У ЕЛ - баш и не. Уводни порази од Албе, Басконије и Арманија су „показали" да је Партизан можда ипак „залутао" у ЕЛ и да је тим још сувише „млад и зелен". Уследиле су победе против Виртуса и Жалгириса, а на страни је остварена прва победа - против Панатинаикоса, што је Партизан довело до 3:3, па су се апетити поново пробудили. Међутим, кренуле су и прве повреде, одсуство неких битних играча у појединим мечевима и Партизан се у једном тренутку налази на скору 4:8. Као што је познато, Гробари су у стању да дижу у небеса, али исто тако и да куде и немају веру у тим. Већ тад су кренули коментари „стручњака" како је Жељка прегазило време, да треба неко млађи да дође, да је Пантер играч за мале клубове, како је Папапетру „грчки Загорац", да Нанели нема мотива да игра, како је Алекса дивљак, да од Мадар никад нећ бити кошаркаш, те зашто уопште Ледеј прима плату, како је Смајли одличан играч али на сплавовима.
Уследила су 3 болна пораза: од Човићевог приватног клуба пред крцатом Ареном - тројком Немање Недовића у последњој секунди, од Цедевите у гостима (где је Партизан БРУТАЛНО покраден од стране Уроша Николића, доказаног специјалца са платног списка Небојше Човића) и од Асвела – у последњепласираног тима у ЕЛ, и Партизан у најелитнијем такмиченју има скор 4:9. У том тренутку Партизан је отписан, више му нико није давао шансе за пласман међу 8 најбољих.
И онда, по мом скромном мишљену, долази преломна утакмица сезоне. У Арену је дошао актуелни двоструки првак Европе - Ефес, предвођен Атаманом, Мицићем и Ларкином. У гротлу Арене Нанели решава меч тројком са 8 метара и од тог тренутка, Партизан у ЕЛ прави серију 15:5.
Редом су падали Фенер у гостима, Монако, Бајерн, Басконија, Човићев клуб у гостима (покзали смо да смо "магупи и у туђем дворишту"), Асвел, Жалгирис и поново Бајерн – овај пут у гостима. У међувремену је Партизан доживео и поразе од Валенсије и Макабија, али то је сада мање битно.
У Купу, Партизан опет губи трофеј у финалу од старих познаника из Железника, иако је током 2/4 имао чак 18 поена предности.
У АБА лиги Партизан преузима прво место на табели, у ЕЛ губи од Фенера, добија Албу и Виртус, губи од Арманија. Победом против Ефеса у гостима, Партизан је стигао на корак од сна. Тим су тад очекивала 3 тешка фомаћинства, 3 провпласирана тима су долазила на ноге Партизану. У гротлу Арене су пали: клуб из атинског предграђа и Реал, док је Барселона успела да преживи, да би Партизан победом против Монака у гостима и математички себи обезбедио пласман међу 8 најбољих тимова Европе.
Оно што је куриозитет, оно што Партизану није било својствено претходних сезона је да је од класичног домаћина, постао тим који и на страни игра веома добро и кључ успешне сезоне су неке победе у гостима, после којих је екипа показала да никоме неће бити лак плен у 1/4 финалу. Кад се узме у обзир и ко је на клупи Партизана, у каквој форми се Партизан тренутно налази, сигурно је да ће Партизан бити ривал за избегавање.
Закључак је: да се „струка" нешто питала, ко зна ко би сада предводио тим, екипа би била распуштена, а у ЕЛ бисмо били на зачељу табеле. Овако, на терену је неки нови Кевин Пантер, који је од суровог индвидуалца дошао до мозга екипе, играча који пре бира да дода него да шутне, Папапетруа који је играч задатка, Ледеја који гине на оба краја паркета, Нанелија који кључним тројкама решава утакмице, Смајлија који зауставља плејмејкере, Алексе који куца преко противничког центра. Тако да - да се вратимо на почетак текста: „Узми Жељко евротитулу!".
Видимо се у Каунасу!
