Сви сте навели по неку од наших предности, са којима се слажем у потпуности, поготову када Је-Не-А напише ово за физичку спрему. Ја бих свему томе додао и веома, веома битан психолошки моменат. Из више разлога, али да кренем редом. Из нашег угла:
Играмо Европу, сасвим солидно, у Аба лиги нисмо имали среће и онда долази та прва утакмица у финалној серији где нас нељудски покраду. Прекине се утакмица, испразне трибине са нашим навијачима, ми ипак наставимо да играмо и опет судија дозволи само тројици наших да играју, губимо меч. Можете само да замислите колико тешко уме да буде у таквим ситуацијама, после таквих мечева, играчу и човеку. Колико је нама, као навијачима било тешко, а замислите нашим играчима. И поред свега тога они смогну снаге и у следећој утакмици згазе цигане са 20+, па и следећу 10+. То је онај карактер о којем ми овде причамо већ дуго, да не кажем годинама, када је КК Партизан у питању. У огромној смо предности, што се ове психологије тиче. Цигани изгорели у жељи, али и немоћи, а притом следећа утакмица је пред њиховим навијачима, па можете замислити тај притисак, свих могућих врста...
Из њиховог аспекта:
Ни ни нису играли лоше Европу, али опет завршили тако како су завршили, онда дође Цибона, и упропасти им све што су ови годину дана играли. И онда да се ваде на нашу лигу уз помоћ свега и свакога са свих страна. Добијеш прву утакмицу, следећа је пред њиховим навијачима, они у фазону лако ћемо. Психолошки су на врхунцу. Е онда тај преломни тренутак где се Дуле и играчи ипак појављују на паркету Пионира, и онако фино те упропасте, са 20+ разлике. Па следећу са десет разлике пред празним Пиониром. Они су у психолошком нокдауну. Мислим да су и сами свесни да тренутно немају решење!
Све се мења само су промене константне. Па тако и ово може све да се промени, али у овој ситуацији, ми смо у великој предности. Пребацили смо врућ кромпир у њихове руке, и сада је на њима огроман терет. Ми, као дечаци, много се лакше носимо са тим. Што каже и Је-Не-А, много лакше излазимо и са физичким оптерећењем, које је далеко од занемарљивог у оваквим ситуацијама.
И да не дужим више, све су то наше предности, у неким случајевима огромне преднсоти. Ми само треба да преточимо то у игру на паркету. Руке ће нам бити мирније, не морамо да срљамо, хладније су нам главе. Само полако то да приведемо крају и да продужимо ово што смо почели у претходне две утакмице, и игру, и одбрану, и одбрану титуле.
Играмо Европу, сасвим солидно, у Аба лиги нисмо имали среће и онда долази та прва утакмица у финалној серији где нас нељудски покраду. Прекине се утакмица, испразне трибине са нашим навијачима, ми ипак наставимо да играмо и опет судија дозволи само тројици наших да играју, губимо меч. Можете само да замислите колико тешко уме да буде у таквим ситуацијама, после таквих мечева, играчу и човеку. Колико је нама, као навијачима било тешко, а замислите нашим играчима. И поред свега тога они смогну снаге и у следећој утакмици згазе цигане са 20+, па и следећу 10+. То је онај карактер о којем ми овде причамо већ дуго, да не кажем годинама, када је КК Партизан у питању. У огромној смо предности, што се ове психологије тиче. Цигани изгорели у жељи, али и немоћи, а притом следећа утакмица је пред њиховим навијачима, па можете замислити тај притисак, свих могућих врста...
Из њиховог аспекта:
Ни ни нису играли лоше Европу, али опет завршили тако како су завршили, онда дође Цибона, и упропасти им све што су ови годину дана играли. И онда да се ваде на нашу лигу уз помоћ свега и свакога са свих страна. Добијеш прву утакмицу, следећа је пред њиховим навијачима, они у фазону лако ћемо. Психолошки су на врхунцу. Е онда тај преломни тренутак где се Дуле и играчи ипак појављују на паркету Пионира, и онако фино те упропасте, са 20+ разлике. Па следећу са десет разлике пред празним Пиониром. Они су у психолошком нокдауну. Мислим да су и сами свесни да тренутно немају решење!
Све се мења само су промене константне. Па тако и ово може све да се промени, али у овој ситуацији, ми смо у великој предности. Пребацили смо врућ кромпир у њихове руке, и сада је на њима огроман терет. Ми, као дечаци, много се лакше носимо са тим. Што каже и Је-Не-А, много лакше излазимо и са физичким оптерећењем, које је далеко од занемарљивог у оваквим ситуацијама.
И да не дужим више, све су то наше предности, у неким случајевима огромне преднсоти. Ми само треба да преточимо то у игру на паркету. Руке ће нам бити мирније, не морамо да срљамо, хладније су нам главе. Само полако то да приведемо крају и да продужимо ово што смо почели у претходне две утакмице, и игру, и одбрану, и одбрану титуле.
ickaciganska хвали како су одлично селектирали екипу јер имају одговор на све наше поставке, а уствари су цијелу своју екипу подредили томе да може (тј. да покуша) да изађе на крај са ИНСТИТУЦИЈОМ 
Bože kako je teško biti malo racionalan i realan.
