Све то посматрам веома поједностављено. Сви из претходне сезоне (појединачно или као екипа) су дали свој максимум и урадили највише што се на терену могло урадити. Нико заправо није континуирано одскочио у смислу да је "направио разлику", ону која добија велике серије и осваја. Свако је успео да уради понешто и понекад. То је довољан доказ да ако правиш екипу "за нешто више",, мораш имати екипу од играча који пре свега имају индивидуални потенцијал који ће (ако се и када уклопи) и донети оно што желиш.
Емоционално и интуитивно, жао ми је Лендејла и Вање. Сигурно да је и Си имао своје тренутке... Међутим, сви они су мање-више играчи који не могу квалитетом играти у шампионском тиму. Мислим, можда престрого судим али ови момци, ма колико их ми волели, не могу одговорити захтеву.
Да ли ће моћи будућа екипа - видећемо! Заправо, о свима који су отишли ћемо моћи да судимо тек након што видимо какви су ови што су дошли. До тада је веома тешко рећи "овај је требао да остане" или "овај је требао да оде".
Не могу се отети утиску да је прошла сезона изгубљена на неправду и крађу а да су момци заслужили више. Овде пре свега мислим на АБА лигу која је једино релевантно такмичење (било) прошле године.
О крађи у КЛС не треба посебно трошити речи. Покрали су нас за све новце. Ипак, фалило је и "оно нешто", једноставно то није била "она екипа" и јасно је да је фалило ту нешто, да је све постигнуто "на мишиће". Није било рутине, аутоматизма, негде је фалило кошаркашке интелигенције, негде масе и кила... Сувише дуго пратимо кошарку, спадамо у ред кошаркашки најписменијих навијача и глупо би било порицати лимитираност која је прошле године била очигледна. Дакле, промене су биле нужне а да ли су и адекватне - видећемо.
