A možda bi njima ušla voda u uši...
trenutak koji bi nam možda pružio priliku za prolaz.
Devedesete...ratovi, sankcije, raspad...ipak, bar te sportske sankcije ,,padaju,, i Partizan je ponovo u Evropi...naravno tandem Zeka & Bjeka drži se uobičajene mantre: prodati najbolje, a zašto onda posle kupiti skuplje i kvalitetnije igrače kad mogu da igraju jeftiniji plus naša deca - omiljeno geslo svih naših uprava...
U goste nam dolazi Croatia, nekadašnji Dinamo, Beograd je i dalje, bar nekim delom, kosmopolitski grad, i meni je više do ponovne derbi utakmice sa starim rivalom iz bivše nam zajedničke države, nego do dokazivanja ko je ustaša a ko nešto drugo...pamtim skandiranje Prosinečkom - ,,Idi u Zvezdu,, - kao najglasnije... jer, rivalstvo Partizana i zvezde nam je ... verovatno bitno koliko i sudar dva tima koja su bila na suprotnim stranama u nedavno završenom ratu...
Kroacija je jednostavno bolji tim, idu iz šanse u šansu, ali na našu sreću promašuju...rezultat onako gadan, nikakav, 0:0 i atmosfera na stadinu nekako ,,pada,,...imamo neki gadan osećaj u stomaku...a onda akcija Ilić-Isailović i 1:0 za veliku posleratnu pobedu! Radost i sreća, ali...ostaje neka strepnja da je tih 1:0...ne baš previše pred revanš...
Naravno, uvek se nadamo prolasku, ali...
Odlazimo u tek formiranu samostalnu Hrvatsku kao ovce na klanje.
Za razliku od Beograda gde je atmosfera bila kakva-takva, ali ipak fokusirana na utakmicu, u Zagrebu se tekma shvata kao osveta za zločine SrboćetnićkihkomunistićkihJNAneprijatelja iz Domovinskog rata, te ceo stadion skandira: Vukovar, Vukovar, tražeći krv, glave, i poraz mrskih fudbalera Partizana...
NIKO te momke nije pripremio na to što ih čeka: niti smo imali tim dovoljno kvalitetan da parira Hrvatima, niti je neko i ove što smo imali u timu psihički, fizički, mentalno, i na svaki drugi način, pripremio na nastavak rata, a ne na fudbal, a sumnjam i da su naši imali neko obezbeđenje koje bi pošlo iz Srbije sa njima i sa dovoljno naoružanja kod sebe, da momci shvate da ih ipak neko štiti...
Ne, otišli smo tamo kao guske u maglu i ovce na klanje, očekujući da će nas primiti u duhu bratstva i jedinstva. Naravno, nisu, i prošli smo tako kako smo prošli...
I često smo i posle prolazili na slične načine, u raznim prilikama...