Golovi Mustafe Hasanagića od pre pola veka i dan danas se pamte
Kad šutira Muja mreža leluja
Autor: Aleksa Stanković
Prošlo je bezmalo pola veka od kada je navalu Partizana predvodio Mustafa HasanagićMuja, ali njegovi golovi i dan danas se pamte i prepričavaju, istina kod malo starijih pristalica crno-belih, koji su imali sreću da gledaju tog nesvakidašnjeg golgetera.
Na Topčidersko brdo došao je 1961. godine iz Priboja i za Partizan za devet sezona odigrao 256 utakmica, a postigao je 219 golova, što u proseku ispada da je gotovo na svakom meču tresao protivničke mreže. Specijalnost su mu bili efektni pogoci, odnosno da loptu prihvati prvo na grudi pa je onda strahovitim volejom smesti obično pod prečku.
Neko iz današnje perspektive lakoverno može da pomisli da to nije bilo tada teško izvesti, jer se igrao drugačiji fudbal, pa se nije puno vodilo računa o striktnoj markaciji protivnika, te da odbrane nisu bile tako britke kao sada. Ali, grdno se varaju oni koji tako misle. Da neometano sami sebi rukom nameste loptu na grudi teško da bi mogli da uhvate takav volej i postignu gol, a Hasanagićje to činio pored odbrambenih igrača i golmana, a još je morao i munjevito da reaguje.
- Uvežbavao sam taj način postizanja pogotka, mada moram reći da sam imao i nešto urođeno u sebi za takvu egzekuciju. Ti golovi su oduševljavali publiku, a ja sam, ipak, bio zadovoljniji kad sam golmanima loptu poslao u mrežu posle udarca glavom.
- Jer, nisam preterano visok, ali imam dobar odraz i bilo mi je veliko zadovoljstvo da nadmudrim neuporedivo višeg protivničkog centarhalfa - kaže Hasanagić.
Nije bilo lako Hasanagiću da ostavi neizbrisiv trag u Partizanovoj istoriji, jer kako smo većnapomenuli došao je 1961. iz FAP-a u veliki klub koji je baš u to vreme imao svoj najveći tim, takozvane Partizanove „bebe“, koje su tri sezone zaredom osvojile šampionsku titulu, što je dotle bio nezamisliv slučaj u tadašnjoj Jugoslaviji.
- U to vreme podjednako je bilo teško ući u Partizanov prvi tim, kao i u reprezentaciju - ističe Hasanagić.
- Ja sam čak dve sezone igrao za mladi tim crno-belih i kad sam u drugoj od 60 golova celog tima ja postigao 40 prebačen sam u prvu garnituru, gde su me čekali takvi asovi, poput Galića, Kovačevića, Šoškića, Jufija, Miladinovića, Vasovića.... Samo da navedem primer da je na jednoj utakmici reprezentacije Jugoslavije u Sarajevu, kad smo pobedili Sovjetski Savez sa 1:0, u timu bilo nas devetorica iz Partizana.
I u tako jakoj konkurenciji, među navijačima popularno nazvan Muja, dobro se snašao i odlično uklopio, pa postaje i prvi strelac šampionata, a kad je Partizan dospeo 1966. do finala Kupa šampiona bio je i prvi golgeter ovog najuglednijeg takmičenja pod okriljem UEFA.
- U karijeri bio sam pet puta prvi strelac. Pored ona dva u Partizanu i onaj u Kupu šampiona bio sam prvi golgeter prvenstva kad sam igrao za FAP i švajcarski Servet -bez hvalisanja kazuje Hasanagić.
Kakva bi tek uspešna karijera Mustafe Hasanagića bila da ga nisu pratile povrede? Zbog problema sa kičmom nije otputovao na Evropsko prvenstvo 1968. u Italiji, gde su plavi osvojili drugo mesto, a umesto da inostranu karijeru nastavi u nekom velikom evropskom klubu zaigrao je za Servet, jer mu je nešto malo pre nego što je stekao uslov za odlazak u pečalbu igračRijeke Brnjac slomio nogu.
- Od tog preloma noge nisam više bio onaj stari Muja i relativno mlad sam okačio kopačke o klin. Međutim, imao sam diplomu u džepu. Kao prvi igračiz moje generacije, još dok sam bio vrlo mlad, diplomirao sam na Višoj trenerskoj školi. Na vreme sam razmišljao šta ću posle aktivnog igranja fudbala da radim.
Međutim, niste se dugo bavili trenerskim poslom. Bili ste na klupi u rodnom Priboju, pa zatim u turskoj ekipi Ankaraguču i jedno vreme kao selektor vojne reprezentacije Sirije. I umesto da svoje bogato fudbalsko iskustvo prenosite naslednicima, vi ste se opredelili za ugostiteljstvo.
- Nadao sam se da će biti za mene, kao trenera, mesta u Partizanu, ali kad takvu priliku nisam dobio odlučio sam da batalim ovaj posao. Otvorio sam kafić, koji i dan danas radi, među prvima u Beogradu. Prvi je bio fudbalera Zvezde Miroslava Pavlovića, pa onda „Papagaj“ i moja „Devetka“ kao treća po redu. Koliko je izgubio fudbal mojim odlaskom toliko je dobilo ugostiteljstvo - u šali zbori Hasanagić, s kojim baš razgovaramo u tom kafiću, na čijim je zidovima mala istorija od slika iz šezdesetih godina crno-belih.
Međutim, iako ga dugo vremena nema u našem fudbalu, zaslužio je počasno mesto u njemu, koje niko ne može da mu oduzme ili ospori. Svojim brojnim i efektnim golovima Mustafa Muja Hasanagićizborio se za večnost.
Najdraži pogodak protiv Zvezde
Od 219 pogodaka koje je postigao u crno-belom dresu Mustafi Hasanagiću najdraži je onaj protiv Zvezde, iako ne spada u efektne. - Tim mojim golom, koji je uzgred budi rečeno bio i traljav, Partizan je ostvario prvu pobedu na novoizgrađenom Zvezdinom stadionu. Slavili smo sa 1:0.
Orvi snimio ploču
Mustafa Hasanagićdok je igrao za Partizan bio je neverovatno popularan i promoćurni muzički prodicenti angažovali su ga kao prvog fudbalera da snimi ploču. Ona je imala ogromni tiraž, jer svi su želeli da čuju kako Muja peva, a ne samo da vide kako postiže golove.
Najlepši gol poništen
U čuvenoj utakmici protiv praške Slavije 1966. u Beogradu kad je u Kupu šampiona Partizan slavio sa 5:0 Hasanagićje postigao dva pogotka, ali žali za još jednim. I to baš onaj iz njegove specijalnosti - lopta na grudi, pa volej i odseda u raklje. - Gol ne samo što je bio jako lep, većje bio i potpuno regularan. Kad sam bugarskog sudiju pitao posle utakmice zašto ga je poništio nije znao odgovor, većmi je samo rekao i ovako ih je bilo mnogo i šta će vam više. Međutim, da ga je priznao bio bih prvi na listi strelaca Kupa šampiona, a ovako sam delio to prvo mesto.
Het-trik Milanu
Retko koji igraču svetu može da se pohvali da je tri puta na jednoj utakmici zatresao mrežu čuvenog Milana. Međutim, time može da se podiči Mustafa Hasanagić. Na nezaboravnom prijateljskom meču Partizan - Milan u Beogradu Muja je ostvario het-trik.
А новинар као новинар...да га не коментаришемо овде. 
