sto se tice kosarke o kojoj pricate...
koliko se ja secam, tamo smo izgubili citavih 13 razlike (govorim o benetonu) a ovde smo igrali nereseno, ja mislim 79-79.
radi se o kupu rajmonda saporte, nekoj verziji sadasnjeg uleb kupa.
to me je podsetilo na kosarkasku sezonu 97/98...
to nam je druga godina igranja evro lige. u prvoj nas je muta vodio prilicno dobro, izgubili smo na neiskustvo od olimpijakosa, kasnije prvaka evrope...
dobri rezultati u evro ligi prethodne godine (u pioniru nas je dobio samo aca petrovic sa kaha san fernandom i olimpijakos u 1/8 finala, ne racunam jebeno bolan poraz od jugoplastike u solunu) podigle su kitu nasem tadasnjem rukovodstvu, tako da se bez imalo straha, realnosti ili opreza, kao cilj za sezonu 97/98 postavio final four!!?!? secam se da kad sam to procitao, ostao sam sokiran. tim koji je prethodne sezone igrao odlicno u evro ligi, napustio je dejan koturovic, i koliko se secam, a ispravite me, mica beric. dosao je radosevic iz borca kao najbolji strelac, i centar od 2 metra i 65 kilograma misel lazarevic.
na cuvenom, tada veoma jakom turniru Trofej beograda, unakazili smo cigane u finalu sa nekih 25 razlike. realno, i oni su bili jaki. topic, topalovic, kuzmanovic, bencic, rakocevic, stanojevic bili su tada solidni igraci...
u evro ligi smo startovali klasicno, pobedama ovde i porazima tamo, medjutim, kada nas je nejaki hapoel tel aviv razbio tamo kao zvecku, tim kome je glavni igrac bio kecer zvani radoslav curcic, covek od 130 kilograma od cega 128 kg spada na cist misic, vec sam imao velike sumnje u taj tim.
krajem 97. godine igrali smo i cuveni derbi sa neozbiljnom trecerazrednom marketinskom agencijom zvanom kk crvena zvezda. imali su budalu za trenera. potpuno nepoznatog kauboja zvanog tom ludvig. covek koji blage veze sa kosarkom nije imao. u punom, bas punom pioniru, rutinski smo poveli sa 12ak razlike pred kraj drugog poluvremena (ja mislim da su se tad jos uvek igrala poluvremena) da bi cigani prekinuli utakmicu i pretopostavljam da svi znate kako se to zavrsilo.
u pauzi, zrebom je naravno odluceno da igramo sa cibonom (izmedju 97 i 2000. sklon sam da pomislim da su sve sportske federacije namerno ukrstali nase i hrvatske timove jer smo uvek igrali jedni protiv drugih), i jos nekim timovima, ne secam se tacno sa kim sve...
prva tekma cibona. obzirom da se misel lazarevic pokazao kao nula (promasio je zicer protiv barce u beogradu kad je sasa djordjevic namerno napravio korake u zadnjoj sekundi da bi nas vratio u zivot, ali isto tako i postigao 39 poena) dosao je ugostitelj zvani Slavisa Koprivica. covek od jedno 150 kilograma je dosao da popuni oslabljenu centarsku poziciju i rastereti tomasevica i drobnjaka. poraz od cibone u beogradu (posle jugoplastike i dinama zg) definitivno nas je obelezio kao klub sa komplexom od hrvata. muta odlazi, dolazi pomocnik kime bogojevic.
ako ne racunamo poraz u zagrebu, kime bogojevic je posle ne znam koliko uzastopno izgubljenih utakmica savladao tim sistem u beogradu (dream team sa fuckom, karltonom majersom i ostalima) a kasnije i aek u atini, iako smo u jednom trenutku gubili sa citavih 18 razlike.
a onda triler. u 1/8 finala sastajemo se sa dudinim olimpijakosom. prva tekma u atini, igra se na 2 pobede. pobedjujemo! sok, ludilo, nikada necu zaboraviti. napio sam se kao zivotinja nad zivotinjama. bila je cak prica (a kad se setimo desavanja sa ovogodisnje tekme u atini i panioniiosa, vrlo je verovatna) da je kod recimo rezultata 65-63 za nas, neko od nasih dao kos, i umesto da povedemo sa 4 razlike, semafor je pokazao 65-65 a duda je to precutao. ipak, toga se ne secam, jer sam pijan gledao utakmicu sa tremom kao nikad. revans u beogradu i vece cubrila. davao je koseve odakle je hteo. trojke iz svih pozicija, i iako je bilo 6 za njih na kraju poluvremena, na kraju tekme je bilo 10ak za nas. ludilo, ne samo sto smo ih izbacili nego smo im preuzeli prioritetnu poziciju pa cemo u 1/4 finalu mi imati prednost domaceg terena.
a protivnik, cska ! jak, dobar tim. ne kao sad, ali jak. imali su cuvenu generaciju koja je iste te godine pukla od nase reoprezentacije u finalu svetskog prvenstva. predvodio ih je kosooki sergej panov. prva tekma ovde, 25 za nas, druga tamo 25 za njih, treca, dobijamo jedva. idemo na final four. neverovatno! tim u koji niko nije verovao posle poraza od cibone. na final fouru, koji smo jako neozbiljno shvatili gubimo, ali opet... uspeh je ogroman. a onda....
polufinale nase lige sa zeleznikom...
jakim zeleznikom. dejan radonjic, nikola bulatovic, vesa petrovic, jestratijevic...
prvu tekmu oni dobijaju tamo, drugu mi ovde, igra se majstorica kod nas. odvratni, odvratni (neka mi oproste svi, znam da je igrao kod nas) silovatelj bulatovic nam daje trojku za trojkom. kraj regularno toka, nereseno je. odjednom, semafor za napad koji se nalazi iznad kosa, poludeo je. spiker se oglasio, citiram ga 'postovani gledaoci, usled tehnickih problema sa semaforom, utakmica nece moci biti nastavljena. molim vas, napustite halu, sa kartama sa ove utakmice, moci cete da udjete na sutrasnji nastavak. utakmica ce se nastaviti sa rezultatom koji je trenutno aktuelan. hvala' ... krecem kuci, hala se prazni, usput sam popio par piva, dolazim kuci da spavam, sutra idem u skolu. bio sam 4. godina srednje skole... ali... okrecem rahmetli bk televiziju, naslovi... kaze u finalu kosarkaskog plej ofa igrace crvena zvezda i zeleznik koji je posle produzetka savladao partizan sa nekim rezultatom. neverica !!! isterali su nas iz hale a onda nastavili tekmu !?!?!? skandal nad skandalima, a jos veci skandal je to se niko iz nase uprave na to nije zalio.
titulu ni kriva ni duzna osvaja zvezda posle sumnjivih utakmica u finalu sa zeleznikom. sezona za zaborav, katastrofa. jebes final four kad smo titulu izgubili, a inace to je bio i kraj nase dominacije u kosarci jer je par godina nakon toga dominirala kk buducnost...
