Nakon što su naši momci ostvarili i prvu pobedu na strani u ovom šampionatu, pruža nam se šansa da u ovom ritmu od po dva meča nedeljno i na domaćoj sceni pokažemo napokon svima koliko je ovaj tim sposoban da uradi. U sredu u 21h, "forumaši i dušebrižnici" imaju obavezu da opet budu u kopu na severu ili na nogama u šestom sektoru zapadne tribine, jer nam u goste dolazi ekipa za koju imamo bezbroj razloga da sve svoje frustracije u tih 90 (ako rezultat po goste bude nepovoljan, i svih 100) minuta iskalimo na njima.
Besni ste na posao, šefa, ženu, devojku, decu, komšije, psa, vremensku prognozu? Odlično. Kad ugledate fiskulturni sastav "Kiza i Kvislinzi" iz prestonice, ne žalite glasne žice. Sve što Vam na um padne da im pomenete, zaslužili su. Od zalizanog buljavog dupeuvlakača na klupi, preko bivšeg kapitena i onog kom smo klicali i kad ceo fudbal promaši, do balavog cigana koji je od skora u njihovim redovima, a najmlađi je debitant u našoj preko vek dugoj i bogatoj istoriji, svi su zaslužili da čuju ono što o njima mislimo. U sredu, nismo fina novosadska publika, koja voli i ceni fudbal i poštuje svoje goste. U sredu smo ludaci sa severa, manijaci sa zapada, inspirisani za psovke kao mađarski Romi i bugarski taksisti, u sredu treba da im srce siđe u pete kad kriknemo, da se osećaju da nisu dobrodošli i da na bodove u našoj kući ne mogu da računaju.
Ovo na šta se obavezujemo mi, nek vredi i za sve momke na terenu. Nemate razloga da strahujete od njih, da ih respektujete, da im ruku pružate i sa zemlje ih kad se prenemažu dižete. Nemojte da se usudite da meč opet završite bez i jednog žutog kartona. Pokažite im zube i videćete da su nedostojni vašeg respekta.
Ko su uopšte oni?
Dotrajali Bugarin, Hristo Stoičkov za sirotinju, sa inteligencijom zbog koje bi mu dobijanje vozačke dozvole predstavljalo uspeh ravan usponu na Mont Everest; neuhranjeni limitirani afrički pravolinijski trkač; tatin sin koji sakuplja političke poene u prenosu uživo, jer na terenu ne može da drži ritam trčanja potreban za profesionalni fudbal i, kao lider na terenu, isluženi maneken kruševačkog Rubina i Duvanske industrije Vranje. Uz njih, tu je i gomila precenjenih proseka koja im šegrtuje na terenu, a sa klupe ih predvodi "od nula do dva gola po meču" Kiza, nedovoljno hrabar da sam skroji tim, i nedovoljno vispren da iskalkuliše kad i koga da odmori.
Raspucali su se protiv svoje milanovačke filijale, zatim i protiv niz vodu ove godine puštene Jagodine, a Subotičke cigane su pobedili jedva, u 97. minutu. Jedni put kad je trebalo da istrče pred protivničku publiku i zasluže bodove, ostavili su ih u Novom Pazaru. Njihov uspeh protiv raspale rumunske zvezde nije ni prineti našem u Torinu i na revašu.
Nema tu nikoga od koga treba da strahujete. Znate i sami koliko ste od njih bolji. Mi ćemo nesoj koji deci otima dresove i koji će nam opoganiti naš istok u sredu oduvati navijanjem sa naše dve navijačke tribine, a vi nam na ternu samo zadajte ritam kojim ćemo ih zajedno pregaziti.
Hajde da napregnemo glasne žice toliko da samo plzenjskim pivom možemo da ih zalečimo. Hajde da ih ispratimo kući tako poražene, da ni u narendom kolu sa Radom ne uspeju da izmajmunišu tri boda. Hajde da ih mentalno spremimo za ispadanje iz Evrope, i da se posle njih prošetamo i kroz Jagodinu, pa da u Češku odemo kao prvoplasirani tim na tabeli.
Hajdemo. Možemo. Hoćemo. Moramo.
Za sve što godinama trpimo, za uspomenu na sve krađe i otimačine koje su nam priredil, za početak serije u kojoj će od ovoga meča pamtiti da u Srpskoj Atini nisu dobrodošli.
Ako je u četvrtak bilo sve za našeg Vujketa, hajde sada da im pokažemo ko smo i šta smo, i da ih porazimo za našeg Deju Lonca, za uspomenu koju imaju obraza da kaljaju svaki puta kada u naš grad sa svih strana zadrigli i neokupani na ekskurziju dođu.
Svi kao jedan, u novu pobedu, bez kalkulisanja, časno i pošteno, ali muški i silovito.
Igraj Vošo, rasturi ih sve!
Znate šta vam je sutra činiti!
rekrsti 
