Da vodim SD Partizan naredio bi sastanak svih bitnih činilaca koji vode naše klubove i upalio alarm upozorenja da nam preti katastrofa ako se ne udružimo i ne napravimo strategiju opstanka SD Partizan , jer ovo što mi doživljavamo u svojoj zemlji je poniženje za svakog ko u srcu nosi crno-belu boju..
Naš je problem što ti koji bi trebalo da nas brane malo te boje imaju u srcu..
Прокоментарисао би мало ово око одбране, и ако ово није баш адекватна тема за то.
Претпостављам да си Столе мислио оно што мисли и већина, а то је да би сви представници клубова ЈСД превасходно требали да следе пример Душка Вујошевића и да покажу неки назови понос и пркос према држави.
Што се мене тиче није спорно.Нек изађе Ћурковић испред фудбалског клуба, Пековић испред кошаркашког, Шоштар испред ватерполо, Голијанин испред одбојкашког, Цекић испред рукометног, Филиповић испред женског к.к., Б.Миловановић испред хокејашког, Животић испред атлетског, Арсовићева испред стрељачког, Балтић испред рвачког, Грујић испред тениског, Ђунић испред веслачког, Писићева испред гимнастичког... и Вучелић испред спортског друштва.Нек изађу и пред државне и пред градске структуре, нек изнесу незадовољство свих спортиста, тренера, спортских радника и запослених, јер је Партизан један од најбољих синова и државе Србије и града Београда а они према њему имају маћехински однос.Нек изађу и у медије и нека у четири ока са структурама власти, подсете шта ЈСД Партизан значи за српски спорт, нек подсете на његову историју, традицију, све успехе и десетине хиљада великана који су писали ту историју.Нек подсете да је и дан данас ЈСД Партизан најбољи представник нашег спорта и не само спорта.Нек кажу да с обзиром на све ово, државне и градске структуре власти морају да имају бољи однос према Партизану, и у финансијском и сваком другом смислу.И нек буду упорни у томе.
Уколико то ипак не да жељене резултате (а не видим како би), може да се пређе и на показивање поноса и пркоса, на директно и индиректно подјебавање и омаловажавање представника власти и оног који је на челу исте.Али само и искључиво у варијанти да се предходно пронађе нека друга "маћеха" која би давала милостињу подједнаку оној коју даје и државна, а још боље ако може и нека "мајка".
А ако те друге "маћехе' нема а нема ни "мајке", онда сви они горе поменути могу да следе пример Душка Вујошевића и да одјебу државну "маћеху".Али нек то чине у своје име и нек онда они лично сносе одговорност за све последице.Нек онда они испаштају а не Партизан.
Јер и КК и цело ЈСД зависе од милостиње те државе а видели смо да пркошење доводи до тога да се милостиња још више смањи а ништа позитивно се не добије.Јер "шут с рогатим" никад није могао, нити ће моћи.
Наравно, сви ми имамо ту лампицу која се упали на неправду.И сви ми волимо да се јуначимо и терамо инат, то нам је ваљда у генима.
Али пре него ли што позовете (или позовемо) и КК и ЈСД на часну погибију и прекраћивање мука, пођите (пођимо) прво од себе.На свом примеру и својој кожи покажите како се часно гине и како се бори против неправде.
Сви ви који сте жртве такозване транзиције и лоповске приватизације, који сте се намучили и плаћали скупе школарине да би сте стекли диплому која вам данас ништа не значи, сви који радите за мале плате и често и без радног стажа и које надређени који мање вреде, шиканирају, сви ви који сте на својој кожи осетили шта значи корупција и мито у здравству и полицији, сви ви којима је доста медијске манипулације и позивања на стрпљење, сви ви којима је доста ове и овакве Србије...Сви ви и сви ми, покажимо на свом примеру како се часно гине и како се супроставља лоповском и тиранском режиму.
Покажите и покажимо тај толико чувени понос и пркос и сносимо последице за све оно што ће да нас снађе после тога.
А нешто не видим да се у Србији било ко гура да то уради.Јер страдаће сопствена "гузица".А сви ми ипак себе волимо највише.И зато ћутимо и трпимо.
Е па онда не позивајмо друге да потуре своју грбачу и да часно гину.Ни наш кошаркашки клуб и људе који га воде, ни остатак спортског друштва.
А за разлику од КК, ЈСД није дошло у тешку ситуацију доласком Вучића и СНС-а на власт.Оно је у тешкој ситуацији већ годинама и биће и кад ови оду.Биће јер сви клубови (изузев фудбалског и мањим делом кошаркашког) су део спортова који су изузетно финансијски непрофитабилни и екстремно непопуларни и као такви, не занимају ни једну државну власт, сектор приватног бизниса и што је још горе ни навијаче.Друга ствар је што се већина навијача сада сетила спортског друштва и те тешке ситуације, сада када нема резултата на које смо навикли у фудбалу и кошарци.А кад их је било, онда никог није занимало што остатак ЈСД кубури са новцем, што неки клубови таворе у просечности а неки одлазе у стечај.
И за крај.Сви који воде и који сносе одговорност и у КК и у целом ЈСД треба максимално да се ангажују и да искористе једини ресурс који Партизан има (а који није ни делимично искоришћен) а то су сви они горе поменути великани и велика армија навијача.Сви великани и међу бившим спортистима и тренерима али и бившим функционерима наших клубова.Сви они великани који су направили успешне спортске каријере у Партизану али и ван њега, сви они који су постали успешни и у другим сферама живота.
Прећи због добробити Партизана преко својих сопствених сујета, сопствених интереса, заборавити на раније сукобе и мимоилажења у ставовима.И окупити и позвати све те великане и преко медија и у четири ока, да дођу да помогну свом Партизану, коме су дали доста али добили од њега и више.Да помогну неки финансијски, неки својим личним везама и утицајима у разним круговима а неки само добром вољом и знањем.
Тениски клуб има Ђоковића, остали немају неког тако познатог и богатог.Али имају много оних који могу да помогну помало.А то мало би од сваког од њих Партизану много значило.
Позвати и навијаче, све оне који исказују велику енергију кад је у питању куцкање на тастатури, да припомогну и у стварности, свако у складу са својим могућностима.Па макар то било и само волонтирање у неком клубу ЈСД, ето за почетак у КК.
Кад већ не можемо ни да се надамо да ће фудбалски клуб стати као прави домаћин на чело породичне куће, чак ни свог дела а камоли остатка.
Е то је права борба за ККП и ЈСДП, борба којом можда нећемо ни добити ништа али ни изгубити.А свесно ризиковати да изгубиш оног мало што имаш, на данашње време је погубно.