Partizan.net - Forum navijača Partizana
Dobrodošli na najveći i najstariji Forum Navijača Partizana!
Nekoliko desetina hiljada ljudi prati i podržava naš rad. Zaprati nas na socijalnim mrežama za najnovije informacije o Partizanu ili se pridruži hiljadama članova u diskusijama na našem Forumu
Važno: Registracije za nove članove su trenutno zatvorene. Ukoliko svejedno želite da nam se pridružite, pošaljite E-mail Uredništvu koje će Vas uputiti u proceduru. Kontak informacije možete pronaći na partizan.net
Napred Partizan!
Кајафа
Grobar
Да, побркао га је са Далипагићем.
Darinho
Grobar
Dragan Todorić: Pečat na svaki pehar!
Đorđe MATIĆ, 28.02.2010 20:11:21 Ocena: -.-- (Glasova: 0)
Komentara: 0
TROFEJNA sala Partizana... Trenutno, na centralnom mestu su dva pehara Kupa Radivoja Koraća. Veliki, prelazni, i mali, u trajnom vlasništvu kluba iz Humske. S jedne strane iz vitrine sija pehar Kupa šampiona, pa prvaka Jugoslavije, a sa druge, pehar šampiona SCG, Srbije. Od prvog, osvojenog 1976, do trenutno poslednjeg, „izgravirano“ je ime Dragana Todorića, čoveka koji je kao igrač i funkcioner crno-belih učestovovao u osvajanju sva 34 velika trofeja. Nije ih lako nabrojati...
- Nije, ima ih mnogo. Iskreno, ni sam nisam znao koliko ih je dok mi Sonja, portparol kluba, nije rekla da nam je Kup Koraća 34. trofej. U šali, ali i sa dosta zbilje, dodao sam da ćemo u tekućoj sezoni proslaviti bar jubilarni, 35. pehar, jer smo u igri za još dva, u Jadranskoj ligi i nacionalnom šampionatu. U Evroligi smo na korak do četvrtfinala, ali da ne budemo pretenciozni - obećava Dragan Todorić skori nastavak niza, ujedno se prisećajući mnogobrojnih šampionskih noći.
* Izdavaja se, ipak, ona istanbulska, kada je Partizan kroz „vrata“ Evrope ušao u evropsku istoriju kao jedini srpski i, zasada, poslednji iz bivše SFRJ šampion Starog kontinenta?
- Nema sumnje da pehar Kupa šampiona ima najveću težinu, da je najveći uspeh ne samo Partizana, već srpske klupske košarke, i pitanje je hoće li se to ikada ponoviti. Poslednje tri godine dolazimo do četvrtfinala, naši navijači i nacija su u eforiji, jer smo opet na pragu ulaska među osam najboljih. Kada pogledate šta se sve dešavalo poslednjih petnaestak godina i u kakvim uslovima živimo, sam plasman na F4 bio bi, uslovno rečeno, ekvivalent osvajanju Kupa šampiona.
* Teško je porediti sadašnji tim i tim iz 1992, ali postoje određene sličnosti. Oba su bila „otpisana“ pre starta takmičenja?
- Sećam se 1991, kada je počelo takmičenje. Tada niko nije slutio da ćemo doći do F4, a i sada mnogi nisu verovali da ćemo zabeležiti dve pobede, a kamoli stići do praga četvrtfinala. Letos smo ostali bez četvorice igrača iz startne postave, pa ako tome dodate da su se sezonu ranije trojica otisnula preko granice, onda možete da zaključite o kolikom hendikepu se radi. Ali, pokazali smo da nema pravila, da je kod nas sve moguće. Ipak, promenilo se vreme od 1992, novac je postao bitan faktor, određuje 90 odsto stvari. Zasada uspevamo da na parketu „kršimo finansijska pravila“.
* Sećate li se svog prvog dana u Partizanu?
- Kako da ne. U stvari, imao sam dva „prva“ dana. Moj prelazak u Zvezdu bio je gotova stvar, potpisao sam predugovor, a Mirza Delibašić se dogovorio sa Partizanom. Međutim, iz političkih razloga potpisao je za Bosnu, pa je Partizanu bio potreban neko iz „zadarske generacije“ (1972. u Zadru juniori SFRJ osvojili su prvo evropsko zlato, nadovezavši se na kadetsko evropsko zlato osvojeno godinu ranije). Izbor je pao na mene. Prihvatio sam, ali morao sam 20 dana da budem u stanu tadašnjeg igrača Partizana, Žarka Zečevića, jer je njegov otac tada bio ministar MUP stare Jugoslavije, pa me tamo niko iz Zvezde ne bi tražio. Tako sam postao prvi igrač zbog kojeg je prekršeno nepisano pravilo da večiti rivali neće „otimati“ međusobno igrače. Kad se sve sleglo, vratio sam se u Kraljevo, uzeo stvari i autobusom došao u Beograd. Sa stanice me je Đorđe Čolović, tada tehniko kluba, doveo na Mali Kalemegdan, odakle smo autobusom krenuli u Zrenjanin na prijateljsku utakmicu sa, tada jakim, Kombinatom. Pošto sam tek stigao, bez treninga, počeo sam skromnim doprinosom, a završio, eto, kao drugi igrač na večnoj crno-beloj listi po broju mečeva, sa dvadesetak manje od Milenka Savovića.
* Da li je nekad došlo do zasićenja, da li ste razmišljali da dignete ruke od svega?
- Bilo je mnogo više lepih nego ružnih trenutaka, ali, kada sve saberem, izuzetno sam zadovoljan. Ceo radni vek sam u Partizanu, moja radna knjižica nije menjala „fioku“, uvek je bila u Humskoj.
* Da li je bilo ponuda da, bilo kao igrač ili funkcioner, zamenite dres, odnosno fotelju?
- Već sam rekao da sam 1972. mogao da biram klub, da sam bio prvi koji je „otet“. Kasnije, sa Kićom, kao funkcioneri smo dosta igrača „preoteli“ Zvezdi. Bilo je i funkcionerskih ponuda, ne bih o imenima, ali od 18. godine sam u Partizanu, tako da teško mogu sebe da zamislim van Humske.
* Partizan je veliki klub, ne samo zbog sjajnih rezultata, već i zato što godinama razmišlja unapred, planira angažovanje igrača,
kao i, uslovno rečeno, prodaju?
- U moje vreme bilo je lakše - manje novca u opticaju, igrači nisu imali ugovor, već pristupnicu koja je važila „doživotno“, ili dok se nekom ne smučite u klubu. Sada se sve promenilo, muka nas tera da svake godine razmišljamo daleko unapred. Ako ne radite tako, konkurencija vas pretiče. Kad se Dule (Vujošević) vratio u klub, postavio je strategiju. Lako je sada biti pametan, ali mnogi su mislili da ćemo, sa odlaskom četvorice iz trofejne generacije, doći do pada. Pokazalo se da su ovi momci dostojni naslednici. Nadamo se još nekom trofeju, ali, naravno, da imamo viziju za sledeću sezonu. Verujemo i da će se promeniti odnos države i društva prema sportu uopšte. Postoje signali, ali nema promena u kontinuitetu. Dok ne bude sistemskih rešenja, generalno, klupski sport nema perspektivu.
* Šta kažu strane kolege, koje ni sa desetinama miliona evra ne mogu da pariraju Partizanu?
- U čudu su, ali i znaju koliki je Dule vizionar. Znanjem je uspeo da poklopi sve kritike. I oni koja ga ne vole, priznali su mu velike zasluge. Svi mi koji smo pored njega, sedimo u tom brodu, prihvatili smo njegovu filozofiju. Bilo je teško na početku, postojala su neslaganja s navijačima, novinarima, ali bio je istrajan. Upravo najviše zahvaljujući njemu, Partizan je u Evropi to što jeste - veliko čudo kome se svi dive.
NISAM “BELI MAG“
* ČESTO vas zluradi nazivaju „belim magom“, pojedinci čak i jednim od najmoćnijih ljudi u našoj košarci, zbog korektnih odnosa sa sudijama?
- Navikao sam na te priče. Mogu mirno da se pogledam u ogledalo i da mirno spavam, jer znam da niko neće da uperi prstom u mene. Nijedan sudija nikada nije imao problema sa mnom, uvek sam bio u korektnim odnosima sa njima i ništa više. Moja vodilja je uvek bila „dobro se dobrim vraća“.
KLADIONICA
* VAŽITE za dobrog poznavaoca fudbalskih prilika i kladioničara...
- Mislim da se više podigla fama oko toga i da su to priče zlonamernika. Kladim se više iz hobija, na simbolične iznose, pa su samim tim i dobici, kada ih bude, niski. Kad sam bio mlađi, više vremena sam provodio u kafani, a sada volim da pogledam neku dobru fudbalsku utakmicu, bacim pogled na rezultate.
BRANIM SRPSKI INTERES
* NEDAVNO je pokrenuta polemika o broju klubova u Jadranskoj ligi?
- Naš stav je precizan. Kada smo bili protiv Lige, uterali su nas u nju. Pričali su da imamo sudije u domaćoj ligi. Kada smo počeli da osvajamo i regionalno takmičenje, drugi su hteli da izađu, da pravimo našu ligu. Pa, mi pet-šest godina pravimo našu ligu i nikako da je napravimo. Prošle godine svi su bili za smanjenje Jadranske lige na 12 klubova, a sada, kad su shvatili da se možda neće plasirati, traže povratak na 14. Nama je svejedno, samo kažite nam, koji je interes da ga razumemo, a ne da se svakodnevno menja. Pa setite se šta se dešavalo sa našim ugovorom za Evroligu, trebalo je da dobijemo tri godine, a iz Srbije je počelo rušenje...
NAJBOLjE PETORKE
* MOŽETE li da nabrojite najbolju petorku Partizana iz vaših igračkih i funkcionerskih dana?
- U vreme kada sam igrao, generacija koja je osvojila prvu triplu krunu (1979), s tim da je Praja (Dalipagić) bio u vojsci, ali po kvalitetima je u pet. Dakle: Kića (Kićanović) Praja (Dalipagić), Miško (Marić), Boban (Petrović) i Arsenije (Pešić). Iz funkcionerskog perioda... Ekipa koju smo selektirali 1986. i koja je počela novu eru Partizana koja traje danas, sa malim prekidima: Đorđević plejmejker, Danilović na dvojci, krilo Paspalj, na četvorci neko iz novije generacije, na primer, Novica (Veličković), i na petici Divac, ali ima mnogo igrača... Peković, pa sjajni plejmejkeri (Željko) Obradović, Vujanić...
BOROTA LEGENDA PARTIZANA
* POMENULI ste Čelsi, koji je, kao i Partizan, nedavno ostao bez Petra Borote.
- Pera je bio u tom periodu čudo u svakom pogledu, i na terenu i van njega. Njegova smrt je veliki gubitak, ne samo za fudbal. Obeležio jedno vreme u Partizanu. Doživljavam ga kao legendu. Zbog takvih igrača na stadione je dolazilo i više od 30.000 gledalaca, bez obzira na to ko je rival. Malo je bilo asova kao što je Pera, veliki sportista, čovek i umetnik. Sećam se anegdota fudbalera iz vremena kada je trener bio Mladinić. Uvek je bila frka ko će da spava sa Perom u sobi, karantinu, jer je on slikao cele noći, pa je znao i cimeru da oslika tabane.
LIČNA KARTA
DATUM i mesto rođenja: 27. 7. 1954, Kraljevo
KLUBOVI: Sloga (1967-1972), Partizan (1972-1983), OKK Beograd (1983-1985), odigrao je 363 utakmice za Partizan.
U Partizanu je obavljao funkcije sekretara, generalnog sekretara, direktora i sportskog direktora, funkcija na kojoj i danas. Član je UO.
REPREZENTACIJA: zlato na kadetskom EP 1971, zlato na juniorskom EP 1972, zlato na Mediteranskim igrama 1977, zlato na Balkanijadi 1975.
SVI TROFEJI PARTIZANA
EVROLIGA - 1992.
KUP KORAĆA - 1978, 1979, 1989.
JADRANSKA LIGA 2007, 2008, 2009.
PRVENSTVO SRBIJE - 2007, 2008, 2009.
KUP SRBIJE - 2008, 2009, 2010.
PRVENSTVO SCG - 2003, 2004, 2005, 2006.
PRVENSTVO JUGOSLAVIJE - 1976, 1979, 1981, 1987, 1992, 1995, 1996, 1997, 2002.
KUP JUGOSLAVIJE - 1979, 1989, 1992, 1994, 1995, 1999, 2000, 2002.
Novosti
Đorđe MATIĆ, 28.02.2010 20:11:21 Ocena: -.-- (Glasova: 0)
Komentara: 0
TROFEJNA sala Partizana... Trenutno, na centralnom mestu su dva pehara Kupa Radivoja Koraća. Veliki, prelazni, i mali, u trajnom vlasništvu kluba iz Humske. S jedne strane iz vitrine sija pehar Kupa šampiona, pa prvaka Jugoslavije, a sa druge, pehar šampiona SCG, Srbije. Od prvog, osvojenog 1976, do trenutno poslednjeg, „izgravirano“ je ime Dragana Todorića, čoveka koji je kao igrač i funkcioner crno-belih učestovovao u osvajanju sva 34 velika trofeja. Nije ih lako nabrojati...
- Nije, ima ih mnogo. Iskreno, ni sam nisam znao koliko ih je dok mi Sonja, portparol kluba, nije rekla da nam je Kup Koraća 34. trofej. U šali, ali i sa dosta zbilje, dodao sam da ćemo u tekućoj sezoni proslaviti bar jubilarni, 35. pehar, jer smo u igri za još dva, u Jadranskoj ligi i nacionalnom šampionatu. U Evroligi smo na korak do četvrtfinala, ali da ne budemo pretenciozni - obećava Dragan Todorić skori nastavak niza, ujedno se prisećajući mnogobrojnih šampionskih noći.
* Izdavaja se, ipak, ona istanbulska, kada je Partizan kroz „vrata“ Evrope ušao u evropsku istoriju kao jedini srpski i, zasada, poslednji iz bivše SFRJ šampion Starog kontinenta?
- Nema sumnje da pehar Kupa šampiona ima najveću težinu, da je najveći uspeh ne samo Partizana, već srpske klupske košarke, i pitanje je hoće li se to ikada ponoviti. Poslednje tri godine dolazimo do četvrtfinala, naši navijači i nacija su u eforiji, jer smo opet na pragu ulaska među osam najboljih. Kada pogledate šta se sve dešavalo poslednjih petnaestak godina i u kakvim uslovima živimo, sam plasman na F4 bio bi, uslovno rečeno, ekvivalent osvajanju Kupa šampiona.
* Teško je porediti sadašnji tim i tim iz 1992, ali postoje određene sličnosti. Oba su bila „otpisana“ pre starta takmičenja?
- Sećam se 1991, kada je počelo takmičenje. Tada niko nije slutio da ćemo doći do F4, a i sada mnogi nisu verovali da ćemo zabeležiti dve pobede, a kamoli stići do praga četvrtfinala. Letos smo ostali bez četvorice igrača iz startne postave, pa ako tome dodate da su se sezonu ranije trojica otisnula preko granice, onda možete da zaključite o kolikom hendikepu se radi. Ali, pokazali smo da nema pravila, da je kod nas sve moguće. Ipak, promenilo se vreme od 1992, novac je postao bitan faktor, određuje 90 odsto stvari. Zasada uspevamo da na parketu „kršimo finansijska pravila“.
* Sećate li se svog prvog dana u Partizanu?
- Kako da ne. U stvari, imao sam dva „prva“ dana. Moj prelazak u Zvezdu bio je gotova stvar, potpisao sam predugovor, a Mirza Delibašić se dogovorio sa Partizanom. Međutim, iz političkih razloga potpisao je za Bosnu, pa je Partizanu bio potreban neko iz „zadarske generacije“ (1972. u Zadru juniori SFRJ osvojili su prvo evropsko zlato, nadovezavši se na kadetsko evropsko zlato osvojeno godinu ranije). Izbor je pao na mene. Prihvatio sam, ali morao sam 20 dana da budem u stanu tadašnjeg igrača Partizana, Žarka Zečevića, jer je njegov otac tada bio ministar MUP stare Jugoslavije, pa me tamo niko iz Zvezde ne bi tražio. Tako sam postao prvi igrač zbog kojeg je prekršeno nepisano pravilo da večiti rivali neće „otimati“ međusobno igrače. Kad se sve sleglo, vratio sam se u Kraljevo, uzeo stvari i autobusom došao u Beograd. Sa stanice me je Đorđe Čolović, tada tehniko kluba, doveo na Mali Kalemegdan, odakle smo autobusom krenuli u Zrenjanin na prijateljsku utakmicu sa, tada jakim, Kombinatom. Pošto sam tek stigao, bez treninga, počeo sam skromnim doprinosom, a završio, eto, kao drugi igrač na večnoj crno-beloj listi po broju mečeva, sa dvadesetak manje od Milenka Savovića.
* Da li je nekad došlo do zasićenja, da li ste razmišljali da dignete ruke od svega?
- Bilo je mnogo više lepih nego ružnih trenutaka, ali, kada sve saberem, izuzetno sam zadovoljan. Ceo radni vek sam u Partizanu, moja radna knjižica nije menjala „fioku“, uvek je bila u Humskoj.
* Da li je bilo ponuda da, bilo kao igrač ili funkcioner, zamenite dres, odnosno fotelju?
- Već sam rekao da sam 1972. mogao da biram klub, da sam bio prvi koji je „otet“. Kasnije, sa Kićom, kao funkcioneri smo dosta igrača „preoteli“ Zvezdi. Bilo je i funkcionerskih ponuda, ne bih o imenima, ali od 18. godine sam u Partizanu, tako da teško mogu sebe da zamislim van Humske.
* Partizan je veliki klub, ne samo zbog sjajnih rezultata, već i zato što godinama razmišlja unapred, planira angažovanje igrača,
kao i, uslovno rečeno, prodaju?
- U moje vreme bilo je lakše - manje novca u opticaju, igrači nisu imali ugovor, već pristupnicu koja je važila „doživotno“, ili dok se nekom ne smučite u klubu. Sada se sve promenilo, muka nas tera da svake godine razmišljamo daleko unapred. Ako ne radite tako, konkurencija vas pretiče. Kad se Dule (Vujošević) vratio u klub, postavio je strategiju. Lako je sada biti pametan, ali mnogi su mislili da ćemo, sa odlaskom četvorice iz trofejne generacije, doći do pada. Pokazalo se da su ovi momci dostojni naslednici. Nadamo se još nekom trofeju, ali, naravno, da imamo viziju za sledeću sezonu. Verujemo i da će se promeniti odnos države i društva prema sportu uopšte. Postoje signali, ali nema promena u kontinuitetu. Dok ne bude sistemskih rešenja, generalno, klupski sport nema perspektivu.
* Šta kažu strane kolege, koje ni sa desetinama miliona evra ne mogu da pariraju Partizanu?
- U čudu su, ali i znaju koliki je Dule vizionar. Znanjem je uspeo da poklopi sve kritike. I oni koja ga ne vole, priznali su mu velike zasluge. Svi mi koji smo pored njega, sedimo u tom brodu, prihvatili smo njegovu filozofiju. Bilo je teško na početku, postojala su neslaganja s navijačima, novinarima, ali bio je istrajan. Upravo najviše zahvaljujući njemu, Partizan je u Evropi to što jeste - veliko čudo kome se svi dive.
NISAM “BELI MAG“
* ČESTO vas zluradi nazivaju „belim magom“, pojedinci čak i jednim od najmoćnijih ljudi u našoj košarci, zbog korektnih odnosa sa sudijama?
- Navikao sam na te priče. Mogu mirno da se pogledam u ogledalo i da mirno spavam, jer znam da niko neće da uperi prstom u mene. Nijedan sudija nikada nije imao problema sa mnom, uvek sam bio u korektnim odnosima sa njima i ništa više. Moja vodilja je uvek bila „dobro se dobrim vraća“.
KLADIONICA
* VAŽITE za dobrog poznavaoca fudbalskih prilika i kladioničara...
- Mislim da se više podigla fama oko toga i da su to priče zlonamernika. Kladim se više iz hobija, na simbolične iznose, pa su samim tim i dobici, kada ih bude, niski. Kad sam bio mlađi, više vremena sam provodio u kafani, a sada volim da pogledam neku dobru fudbalsku utakmicu, bacim pogled na rezultate.
BRANIM SRPSKI INTERES
* NEDAVNO je pokrenuta polemika o broju klubova u Jadranskoj ligi?
- Naš stav je precizan. Kada smo bili protiv Lige, uterali su nas u nju. Pričali su da imamo sudije u domaćoj ligi. Kada smo počeli da osvajamo i regionalno takmičenje, drugi su hteli da izađu, da pravimo našu ligu. Pa, mi pet-šest godina pravimo našu ligu i nikako da je napravimo. Prošle godine svi su bili za smanjenje Jadranske lige na 12 klubova, a sada, kad su shvatili da se možda neće plasirati, traže povratak na 14. Nama je svejedno, samo kažite nam, koji je interes da ga razumemo, a ne da se svakodnevno menja. Pa setite se šta se dešavalo sa našim ugovorom za Evroligu, trebalo je da dobijemo tri godine, a iz Srbije je počelo rušenje...
NAJBOLjE PETORKE
* MOŽETE li da nabrojite najbolju petorku Partizana iz vaših igračkih i funkcionerskih dana?
- U vreme kada sam igrao, generacija koja je osvojila prvu triplu krunu (1979), s tim da je Praja (Dalipagić) bio u vojsci, ali po kvalitetima je u pet. Dakle: Kića (Kićanović) Praja (Dalipagić), Miško (Marić), Boban (Petrović) i Arsenije (Pešić). Iz funkcionerskog perioda... Ekipa koju smo selektirali 1986. i koja je počela novu eru Partizana koja traje danas, sa malim prekidima: Đorđević plejmejker, Danilović na dvojci, krilo Paspalj, na četvorci neko iz novije generacije, na primer, Novica (Veličković), i na petici Divac, ali ima mnogo igrača... Peković, pa sjajni plejmejkeri (Željko) Obradović, Vujanić...
BOROTA LEGENDA PARTIZANA
* POMENULI ste Čelsi, koji je, kao i Partizan, nedavno ostao bez Petra Borote.
- Pera je bio u tom periodu čudo u svakom pogledu, i na terenu i van njega. Njegova smrt je veliki gubitak, ne samo za fudbal. Obeležio jedno vreme u Partizanu. Doživljavam ga kao legendu. Zbog takvih igrača na stadione je dolazilo i više od 30.000 gledalaca, bez obzira na to ko je rival. Malo je bilo asova kao što je Pera, veliki sportista, čovek i umetnik. Sećam se anegdota fudbalera iz vremena kada je trener bio Mladinić. Uvek je bila frka ko će da spava sa Perom u sobi, karantinu, jer je on slikao cele noći, pa je znao i cimeru da oslika tabane.
LIČNA KARTA
DATUM i mesto rođenja: 27. 7. 1954, Kraljevo
KLUBOVI: Sloga (1967-1972), Partizan (1972-1983), OKK Beograd (1983-1985), odigrao je 363 utakmice za Partizan.
U Partizanu je obavljao funkcije sekretara, generalnog sekretara, direktora i sportskog direktora, funkcija na kojoj i danas. Član je UO.
REPREZENTACIJA: zlato na kadetskom EP 1971, zlato na juniorskom EP 1972, zlato na Mediteranskim igrama 1977, zlato na Balkanijadi 1975.
SVI TROFEJI PARTIZANA
EVROLIGA - 1992.
KUP KORAĆA - 1978, 1979, 1989.
JADRANSKA LIGA 2007, 2008, 2009.
PRVENSTVO SRBIJE - 2007, 2008, 2009.
KUP SRBIJE - 2008, 2009, 2010.
PRVENSTVO SCG - 2003, 2004, 2005, 2006.
PRVENSTVO JUGOSLAVIJE - 1976, 1979, 1981, 1987, 1992, 1995, 1996, 1997, 2002.
KUP JUGOSLAVIJE - 1979, 1989, 1992, 1994, 1995, 1999, 2000, 2002.
Novosti
Grobar_BL
Grobar
- Учлањен(а)
- 14.10.2009
- Порука
- 680
- Reaction score
- 16
http://www.mondo.rs/s163229/Decenija_od_odlaska_Profesora.html
ne znam da li je neko pisao nesto u vezi ovoga na nekoj dr, temi.....velika Partizanova legenda!!!
ne znam da li je neko pisao nesto u vezi ovoga na nekoj dr, temi.....velika Partizanova legenda!!!
ANDREI RUBLEV
Leni Riefenstahl
- Учлањен(а)
- 28.10.2009
- Порука
- 5.614
- Reaction score
- 265
coyote
Početnik
- Учлањен(а)
- 29.12.2009
- Порука
- 171
- Reaction score
- 0
Jedan je Djordjevic Sasa...
a evo jos nesto od njega
http://www.sportske.net/vest/kosarka/djordjevic-dajmo-sansu-srbiji-16987.html
a evo jos nesto od njega
http://www.sportske.net/vest/kosarka/djordjevic-dajmo-sansu-srbiji-16987.html
Последња измена:
Crno-beli
Partizanovac
- Учлањен(а)
- 30.09.2006
- Порука
- 19.482
- Reaction score
- 2.060
Синоћ је Тегијев гост био Горан Грбовић. Причали су углавном о утакмицама против Макабија које су пред нама, али и о Грбиној каријери, кошарци данас и некада...
Кошарку пратим, не толико исцрпно као некада али се не сећам да сам са таквим задовољством одгледао неку кошаркашку емисију као ову синоћ. Грба је показао још једном колико је велики је лаф и човек, како здраво размишља, колико је непосредан, природан и привржен Партизану. Није чудо да се огроман број људи јавио у емисију да га поздрави.
Мислим да је реприза данас у 15.00.
Кошарку пратим, не толико исцрпно као некада али се не сећам да сам са таквим задовољством одгледао неку кошаркашку емисију као ову синоћ. Грба је показао још једном колико је велики је лаф и човек, како здраво размишља, колико је непосредан, природан и привржен Партизану. Није чудо да се огроман број људи јавио у емисију да га поздрави.
Мислим да је реприза данас у 15.00.
PARTIZAN
Partizan
- Учлањен(а)
- 04.05.2009
- Порука
- 11.900
- Reaction score
- 315
Rastao sam uz Grbu u Partizanu. Mogu komotno da kažem da je on u KK Partizan predstavljao za Grobare ono što je Mance predstavljao u FK Partizan.
Obojica su igrala u vremenima kad je u KK odnosno FK bilo i većih igrača od njih, ali su oni bili ubedljivo najvoljeniji od svih.
Rešenje "zagonetke": SRCE DO NEBA!
Mlađim Grobarima stvarno treba da bude žao što Grbu i Dragana nikada nisu mogli da gledaju uživo.
Obojica su igrala u vremenima kad je u KK odnosno FK bilo i većih igrača od njih, ali su oni bili ubedljivo najvoljeniji od svih.
Rešenje "zagonetke": SRCE DO NEBA!
Mlađim Grobarima stvarno treba da bude žao što Grbu i Dragana nikada nisu mogli da gledaju uživo.
MladenGPG
Grobarčina
- Учлањен(а)
- 24.04.2008
- Порука
- 2.538
- Reaction score
- 41
Moze li neko da mi objasni (isprica) ono sto je Grbovic pricao o Manceu, nisam cuo dio prije toga i sta je uradio!?
EDIT: Crno-beli, hvala. Znaci dobro sam cuo, samo sam htio da potvrdim jel to to.
A i za ono vracanje lopte protivniku, svaka cast. Ne znam koliko bi to ljudi danas uradilo.
EDIT: Crno-beli, hvala. Znaci dobro sam cuo, samo sam htio da potvrdim jel to to.
A i za ono vracanje lopte protivniku, svaka cast. Ne znam koliko bi to ljudi danas uradilo.
Последња измена:
Crno-beli
Partizanovac
- Учлањен(а)
- 30.09.2006
- Порука
- 19.482
- Reaction score
- 2.060
Грба је на једној утакмици после Манцеове смрти дао неки одлучујући кош и пољубио деветку, у знак репекта према њему. Иначе је и Грба носио број 9. Рекао је да су били пријатељи и да после његове смрти више никада није отишао да гледа фудбалере Партизана уживо, једноставно му то није више било то...
NINKE
Guest
Ne znam na koju temu ovo da postavim, pa cu ovde.
Moze li neko da mi kaze nesto vise o sezonama 1989/1990 i 1990/1991?
Prvo na ovom linku-http://www.kkpartizan.rs/MediaGuide0809.pdf
za sezonu 1989/1990 nema Djordjevica??? I pise jos:
A drugo na http://hr.wikipedia.org/wiki/Duško_Vujošević pise
A u nasoj brosuri(link gore) za sezonu 1990/1991 pise:
Po ovome ispada da smo i tada obe sezone ili bar jednu bili na F4?
Moze li neko da mi kaze nesto vise o sezonama 1989/1990 i 1990/1991?
Prvo na ovom linku-http://www.kkpartizan.rs/MediaGuide0809.pdf
za sezonu 1989/1990 nema Djordjevica??? I pise jos:
A drugo na http://hr.wikipedia.org/wiki/Duško_Vujošević pise
?
A u nasoj brosuri(link gore) za sezonu 1990/1991 pise:
Po ovome ispada da smo i tada obe sezone ili bar jednu bili na F4?
Последња измена од уредника:
Oво прво што си болдовао ти није Куп Европских Шампиона,или ти данашња Евролига,већ Куп Победника Купова! Не разумем шта ти није јасно? Ово је четврти пут да Партизан учествује на Ф4 Евролиге,или Купа Шампиона како се пре звао! Два пута смо губили у полуфиналу,ја мислим,а једном и освојили,у Истанбулу.
NINKE
Guest
Prvo mi nije jasno gde je Djordjevic u sezoni 1989/1990, drugo, u toj brosuri pise i za 1991/1992 da je to The European Cup Winner’s Cup? I trece mi nije jasno ovo za Duleta sa hr wikipedije?
Zato kazem da neko napise nesto vise o tim sezonama.
?
Zato kazem da neko napise nesto vise o tim sezonama.
Crno-beli
Partizanovac
- Учлањен(а)
- 30.09.2006
- Порука
- 19.482
- Reaction score
- 2.060
@ NINKE
Заборави податке са Википедије. Пуно је ту глупости. Дуле Вујошевић је тренирао Партизан на првом Ф 4 у Белгији, када смо били трећи, сезона 1987/88.
Други Ф 4 за Партизан је онај који смо освојили, у сезони 1991/92, Ф 4 је био у априлу 1992. у Истанбулу. Тренер је био Жељко Обрадовић.
Трећи Ф 4 на којем смо учествовали је био 1998, у Барселони, тренер Милован Киме Богојевић, наследио Муту Николића у току сезоне на клупи. Освојили смо 4. место на том Ф 4.
Ово сад ће бити четврти Ф 4 на којем Партизан учествује.
Не сећам се где је био Ђорћевић у сезони коју помињеш, али знам да је годину дана провео у ЈНА, не знам да ли баш те сезоне, као и да је једно време провео у Америци, на неким пробама...
А то са хрв. википедије за некакво доигравање "лиге првака" 1990/91 је класична будалаштина.
Заборави податке са Википедије. Пуно је ту глупости. Дуле Вујошевић је тренирао Партизан на првом Ф 4 у Белгији, када смо били трећи, сезона 1987/88.
Други Ф 4 за Партизан је онај који смо освојили, у сезони 1991/92, Ф 4 је био у априлу 1992. у Истанбулу. Тренер је био Жељко Обрадовић.
Трећи Ф 4 на којем смо учествовали је био 1998, у Барселони, тренер Милован Киме Богојевић, наследио Муту Николића у току сезоне на клупи. Освојили смо 4. место на том Ф 4.
Ово сад ће бити четврти Ф 4 на којем Партизан учествује.
Не сећам се где је био Ђорћевић у сезони коју помињеш, али знам да је годину дана провео у ЈНА, не знам да ли баш те сезоне, као и да је једно време провео у Америци, на неким пробама...
А то са хрв. википедије за некакво доигравање "лиге првака" 1990/91 је класична будалаштина.
Crno-beli
Partizanovac
- Учлањен(а)
- 30.09.2006
- Порука
- 19.482
- Reaction score
- 2.060
Ево једног клипа о стварању шампионске генерације 1986/87...
http://www.youtube.com/watch?v=s0uxZeLp0J4
http://www.youtube.com/watch?v=s0uxZeLp0J4
Kićanović: Ovo je bolje nego 1992.
Direktor Košarkaškog kluba Partizan iz 1992, kada su crno-beli postali prvaci Evrope, Dragan Kićanović smatra da je plasman na fajnal-for u Parizu značajniji uspeh.
Dragan Kićanović priželjkuje reprizu 1992.
"Ovo je veći uspeh od evropske titule iz 1992, s obzirom na to da sada u svakoj ekipi igraju desetorica stranaca, a nekad je bilo dozvoljeno samo dvojici koji nemaju državljanstvo. Ovo je stvarno fantazija, Partizan nas je sve iznenadio. Niko nije očekivao da će završiti među četiri najbolja tima Evrope. Teško je naći reči kojima bih opisao veličinu tog uspeha ", izjavio je Kićanović, a prenose "Večernje novosti".
Povlačeći paralelu između ove i generacije 1992. Dragan Kićanović ističe da ni tada niko nije bio svestan da bi mogli da se popnu na krov Evrope i priželjkuje da se isto ponovi.
"Partizan je i tada i sada bio u koži autsajdera, to je ono što najviše povezuje te dve generacije. Te 1992. bilo je i malo teže, pošto smo većinu utakmica kao domaćini igrali u španskoj Fuenlabradi, a ne u Beogradu. Ni tada nismo bili svesni da se evropska sezona može završiti na tako veličanstven način, razmišljali smo samo o sledećoj utakmici. Daj bože da se to ponovi i na fajnal-foru u Parizu. "
Košarkaši Partizana se u polufinalu fajnal-fora Evrolige sastaju sa Olimpijakosom, bogatim timom sa kojim ove sezone imaju skor 1-1. Kićanović ipak smatra da budžet atinskog kluba neće imati veliku ulogu u borbi za finale.
"Mislim da neće. Partizan je na putu do Pariza već prošao pored timova sa abnormalno velikim budžetima. Nema favorita na fajnal-foru, igra se jedna utakmica, pa ko koga uhvati na spavanju. Podvig je dobiti ekipu kao što je Makabi u igri na tri pobede, a prve dve utakmice igrate u Tel Avivu. Snovi nisu deo fajnal-fora, to je realnost u kojoj je sve moguće... "
(MONDO, foto: MN Press)
PARTIZAN
Partizan
- Учлањен(а)
- 04.05.2009
- Порука
- 11.900
- Reaction score
- 315
Bože kako volim ovog čoveka (Kiću)...Rano detinjstvo mi je ulepšao kao igrač...A i posle je činio toliko dobrih stvari za nas...
Klub mora sada pred Pariz učiniti sve što je do njega da okupi svoje najveće asove i da im uputi grupni poziv da nas zajedno bodre u Parizu...
Jedino je zajebano što takvih bivših i velikih asova imamo stvarno puno.
Klub mora sada pred Pariz učiniti sve što je do njega da okupi svoje najveće asove i da im uputi grupni poziv da nas zajedno bodre u Parizu...
Jedino je zajebano što takvih bivših i velikih asova imamo stvarno puno.
TALICNI TOM
Dva vrana gavrana
- Учлањен(а)
- 16.12.2008
- Порука
- 2.576
- Reaction score
- 95
takodje,dusa me boli sto Kica ne dolazi na nase tekme,iako imamo puno asova
Паки
Еx to sam ja
Danilović, Bodiroga i Rebrača oštećeni za 12 miliona dolara
19. april 2010. | 09:42 | Izvor: Sportske.net, Press
Danilović, Bodiroga i Rebrača su pomenutoj firmi dali po četiri miliona dolara kako bi ih ona investirala u "sigurne poslove" ali je njihov novac, umesto toga, iskorišćen za osnivanje kompanija koje su se bavile tržišnim spekulacijama, da bi na kraju propale. Bivši reprezentativci Srbije će pravdu potražiti na sudu.
Bivši direktor ove kompanije, Rik Suder odbacuje optužbe i navodi da nije bilo nikakve pronevere.
"Naš cilj je bio da radimo sa profesionalnim sportistima i da im dajemo razne vrste usluga. Pomagao sam momcima da dođu ovde, smeste se u SAD, da dobiju brojeve socijalnog osiguranja, hipotekarne kredite. Jednostavno rečeno, da se što lakše aklimatizuju na život u Americi," rekao je Suder.
"Moj lični cilj je da se postaram da niko ne izgubi novac. Bio bih veoma srećan kad bi te dve kompanije bile likvidirane i kad bi svima bio isplaćen njihov novac, makar ja ne dobio ništa. Ništa ne krijem i to sam rekao tim momcima," dodao je.
19. april 2010. | 09:42 | Izvor: Sportske.net, Press
- Pošalji komentar
- Komentari (2)
- Pošalji
- Odštampaj
- Postavi na Facebook
Bivši direktor ove kompanije, Rik Suder odbacuje optužbe i navodi da nije bilo nikakve pronevere.
"Naš cilj je bio da radimo sa profesionalnim sportistima i da im dajemo razne vrste usluga. Pomagao sam momcima da dođu ovde, smeste se u SAD, da dobiju brojeve socijalnog osiguranja, hipotekarne kredite. Jednostavno rečeno, da se što lakše aklimatizuju na život u Americi," rekao je Suder.
"Moj lični cilj je da se postaram da niko ne izgubi novac. Bio bih veoma srećan kad bi te dve kompanije bile likvidirane i kad bi svima bio isplaćen njihov novac, makar ja ne dobio ništa. Ništa ne krijem i to sam rekao tim momcima," dodao je.