Овај мој флешбек на КК Партизан из 1990-их завршио бих освртом на играча који ми је највише "ишао на живце". Реч је о Дејану Томашевићу. Од самог старта је било код њега нечега што ми се није свиђало. Ни сам у почетку нисам знао шта је то нешто што ми смета али се он временом потрудио да ми да оправдање за такав мој став. Нисам му замерао то што је играо претходно у Звезди (бар не превише). Имао је он и добрих страна, био је стамен, имао добро леђну технику и добро правио блокове. Сећам се да је једном у Пиониру на некој утакмици ЕЛ набацио алејуп Пеђи Дробњаку а да је овај закуцао дивљачки и да је настала општа лудница.
Нервирало ме је то што је превише често имао проблем са личним грешкама. Сећам се да се често дешавало да заради пету пре 30. минута и да то буде један од главних разлога за пораз. Друго, стално је кубурио са слободним бацањима. Шутирао је некако чудно, с малим луком а доста грубо па се лопта често неконтролисано одбијала од обруча. Коментатори су то правдали чињеницом да је доста касно почео да тренира кошарку и да је до 15-16. године тренирао фудбал (?!). Ја то оправдање нисам прихватао па и данас мислим да је то одраз лењости и неспосвећености, недостатак жеље да се довољно пажње посвети том сегменту игре. Противничке екипе су то обилато користиле, био је убедљиво најчешће фаулиран наш играч. Због тога се нервирао, улазио у кошкања, машио бацања, био још грубљи у одбрани и на крају одлазио на клупу са пет личних. Треба додати и то да је био редован члан репрезентације па је све ове своје мане преносио и тамо али су га Обрадовић и Пешић лакше контролисали јер није био први центар већ резерва Савићу, Дивцу или Ребрачи.
И као појава на паркету био је антипатичан. Шорц је увек некако носио високо подигнут а дрес дизелашки упасан у њега. А косу је увек стављао гел и имао неку смешну уфрћкану фризуру.
Додатно сам му замерио то што је из Партизана отишао у Будућност, која је тада била већи конкурент Партизану него Звезда, и са њом узео пар титула. После је отишао у иностранство и неколико пута играо против Партизана као играч Панантенеикоса. Ни ту се није лепо понео према Партизану као бившем клубу. Гробари му то нису опростили, било је добацивања и вређања. Он се због тога нервирао, добијао техничке грешке, правио фаулове... И, наравно, машио бацања док му је цео Пионир звиждао.
Ево пар његових фотографија у дресу Партизана.