PFC nostalgija: istorija, legende, stare slike

[LazarP]

@ Oplenac

Neno je još u kadetima postao, faktički, nesposoban da igra fudbal zbog povreda kolena. Nije bio svilen, ni cupika, bio je realno polovan.

On je mogao da bude igrač poput Boba Vijerija i Alena Bokšića, da nije bilo tih povreda.

 

[milance032]

Nije Bjekovic raspizdio loptu u aut, vec Goran Obradovic.
Jedan od najgorih centarforova u istoriji, za njega je Sadik licno Inzagi.
Tada je bila prica da ga je Tumba gotivio, jer se ovaj zabavljao sa Tumbinom cerkom.
Te sezone je Bjekovic junior bio znacajan za nas, a ja licno mu nikada nisam oprostio sto nije igrao od starta revans sa Laciom te 98, zbog povrede. Usao je u drugom poluvremenu pri rezultatu 1:3 i namestio gol Ilievu. Ja bi tu tekmu igrao i sa jednom nogom, ali ne i on. E da, i onu mrtvu sansu u 100 derbiju za 2:0 mu ne zaboravljam.
Ovako je Obradovic revans igrao od starta, sto je za nas bio u startu igrac manje.

Mene je Obradovic uvek potsecao na onu lutku kojoj su prisivene ruke i noge. Pa onako mlatara okolo. Tesko drvo.

 

[serAlex]

Trebalo je preživeti te mučne godine. Ovi mlađi samo misle da znaju šta je patnja.

 

[Bili Piton]

Još malo patnje
Obožavao sam ove kapine dresove!

 

[zzzz]

Oplencev post me podstakao na povratak u prošlost i duele sa Njukaslom. Prvi meč pored ozbiljnog otpora i borbe ostaje definitivno upamćen po voleju smušenog Goge Obradovica. Revanš čini mi se da nije bio prenos na tvu (mislim da je bio odloženi), pa je bila patnja uz radio.

2003. jagma za kartama, nekako smo iskopali sever iz treće ruke preko novinara koji je pratio Partizan. I sad kad pogledam snimak na yt, završena utakmica, ispromasivali se, izgubili, Lotar se krsti šta smo sve promašili i ide sa tribina Doš'o je i taj dan, jebo vas Partizan... A pre 5 dana protiv TSC u 91.minutu peva se I kada ne budeš prvi ti...

 

[SpejsNigrutin]

Bravo Oplenac, sjajna prica

 

[El_Grande_Jokan]

Дамир Чакар. Човек пре чијом убојитом левицом је живи зид спуштао главу а голманима су спадале гаће.

 

[ABCDE]

Извињење унапред ако је већ неко раније поставио...

На војном форуму MyCity Military у теми о дешавањима на Кавказу, као интересантан осврт на прошлост постављена је фотографија фудбалског тима ЦДЈА Партизан испред Стаљинове родне куће у граду Горију...

Munjeviti rat na Južnom Kavkazu

www.mycity-military.com

... раније је нисам видео, а контактирао сам човека који је поставио фотографију и он сад покушава да пронађе линк до аукцијског сајта који тада није дао у посту. Углавном, текст на полеђини је читљив, а на фотографији, између осталих, можете видети и Рајка Митића (доњи ред, други здесна)...

У контакту, човек ми је дао линк до још две фотографије са те турнеје Партизана у СССР у лето 1946. године. Обе сам већ имао прилике да видим, па претпостављам да су и осталима на форуму познате...

Погледајте прилог 6531

FOOTBALL TEAM, FK PARTIZAN BEOGRAD FOOTBALL CLUB SOCCER / FUTBOL / CALCIO | For sale on Delcampe

Starting at €33.30 - Category: Other themes & collections > Sports > Football - Other > Other & unclassified

www.delcampe.net

Погледајте прилог 6532

FOOTBALL TEAM, FK PARTIZAN BEOGRAD FOOTBALL CLUB SOCCER / FUTBOL / CALCIO | For sale on Delcampe

Starting at €30.00 - Category: Other themes & collections > Sports > Football - Other > Other & unclassified

www.delcampe.net

... на првој, испред чувеног Баљшој театра, видимо Бобека у горњем реду у војничкој униформи, док га на другој, сем ако ме очи не изадју, не видим... ко зна, можда је баш он тада фотографисао... тим се ту налази испред чувеног Царског звона у Москви, највећег звона на свету...

Bobek je i ovde u uniformi pored Rajka Mitica, a ispred Staljinove kuce negde u centru

 

[Zeljko_S]

Mislim da to nije Bobek.

 

[Oplenac]

U iscekivanju nastavka sezone...

Medju ulaznicama koje su prezivele nasla se i ova sa derbija iz 2001 godine. To je bila jos jedna od onih cuvenih Muslinovih prepostenih sezona sa titulama, cistih kao suza. Nekoliko meceva pre tog derbija cigani su nam bezali 8 bodova. Sad ne mogu da se setim, u tri utakmice pre derbija su igrali jednu nereseno, jednu su dobili i jednu izgubili. Pre derbija imali su tri boda vise od nas. Pobeda bi nas izjednacila po broju bodova. Prvi derbi te sezone je bio onaj prekinuti u rupi posle 5 oktobra, a u ponovljenoj utakmici smo izgubili 2:0. Bivsi nam trener Stanojevic je bio direktan krivac za prvi gol, ali o tome drugom prilikom.

Nas petorica smo naravno zapucali put Beograda, derbi se nikako nije propustao.

Bio je to prvi derbi na JNA posle tragedije i smrti Radovic Ace, navijaca zvezde, koji je na zalost podlegao povredama zadobijenim od strane rakete koja je doletela sa juzne tribine.
Bio sam i na tom derbiju, i to je bio jedan od retkih derbija gde sam bio na zapadnoj tribini, ne mogu se setiti od koga sam dobio tu kartu na poklon. Bio sam na zapadu, skoro skroz do juga.

Kako god, to je bio derbi u kome smo bili ubedljivi na terenu, pobedili 2:0, ali po izlasku sa stadiona smo saznali za vest o tragediji, i bar meni, to ushicenje nakon pobede je brzo utihnulo. Nista nije vredno ljudskog zivota, ponajmanje fudbal.
Dugo sam nakon tog derbija, danima bio pod tim utiskom. Koliko taj decko nije imao srece, od toliko ljudi na severu bas je njega pogodila raketa, i to u lice, bar da je u ruku, rame, bio bi ziv i danas. Dosao je tu jer je voleo zvezdu koliko i mi Partizan...Da li smo mi koji idemo na utakmice ikad pomislili da to moze da se desi i nama? Mislim da nismo, ili bar vecina, a eto, desava se, na zalost se desava. Uh, jebem ti zivot, dete od 17 godina, tragedija...

Elem, derbi smo mi Grobari cekali sa nestrpljenjem, jer je situacija u prvenstvu podsecala na ovu koju imamo zadnjih nekoliko godina, doduse u nesto „blazem“ obliku.
Bio je lep dan. Od kako su otvorene kapije stadiona, brzo smo usli, jer na derbiju je i samo gledanje punjenja stadiona interesantno. Prve carke, prozivanja sa tribina, zezanje...
Secam se da je nekih sat vremena pre derbija neki lik sa severne tribine poceo da nas proziva. Koliko je bio grlat kad se cuo do juzne tribine, neverovatno, cak je i od nas dobio aplauz.

Secam se na platou ispod juga, da ladno medju nas ulazi lik sa salom koji je u crveno-braon-beloj boji. Rec je o jednoj legendi juga, i vecina ga je prepoznala, ali oni koji ga nisu znali su se zaleteli prema njemu, ali su ostali stali ispred njih i objasnili im o kome je rec. Kasnije je i na Jugu on jedno vreme vodio navijanje.

15 minuta uoci derbija, stadion je bio prilicno ispunjen, a vecina ljudi sa juga je krenula da trci premo gornjoj ogradi tribine. Posli smo i mi gore, a dole makljaza. Cigani su dosli ispod juga i napali preostale Grobare koji su cekali da udju na jug. Naravno, masa ljudi sa juga izlazi i krece bezanija mladica borova. Prava uvertira za derbi.

Na samom startu debrija, cigani oblace one crvene i bele najlone, prvi put nesto tako na ovim prostorima, i prave koreografiju gde je cela tribina celu utakmicu u bojama kluba, a na ogradi je celom duzinom bio transparent „sever je ceo crven i beo i Radovic Aca njega je deo“. Respekt, lep nacin da se sever oprosti od Ace.

Mislim da je sa juga bio aplauz na tu koreografiju.

Mi smo imali cini mi se neke setalice kao dekoraciju tribine. Nas petorica smo bili stacionirani na istom mestu kao i protiv Njuksala 98, iznad sipke na kojoj je bila udarna ekipa juga osamdesetih.

Sama utakmica je bila dinamicna, vrlo brzo smo poveli golom Sase Ilica, mislim da je Kocic pogresio, ali nije ni bitno. Do kraja poluvremena nije bilo nekih sansi, ali pri kraju istog nakon prekida, onaj krivoglavi drulic nam daje gol za izjednacenje. Jao, njega nisam organski podnosio, i bas on da nam umuva gol. Na jugu je naravno vladalo razocarenje, jer je to bio najgori period kad smo mogli da primimo gol.
Drugo poluvreme je bilo jos sokantnije. Cigani su se okurazili, i poceli su mnogo bolje, pritiskali su nasu zadnju liniju, i kao posledica tog pritiska, penal za cigane. U picku materinu vise, vodili smo a sad ce kalasture da preokrenu. Ali, Radakovic brani penal Boskovicu, za erupciju odusevljenja na jugu!
Nije dugo vremena proslo kada nakon jedne ispucane lopte Iliev izbija sam ispred Kocica, i postize pobedonosni gol. Slicno kao i u 146 derbiju, prvo odbranjen penal, pa gol.

Do kraja derbija uspevamo da odolimo naletima gana, i poslednji zvizduk sudije je bio signal za slavlje na jugu! Doduse, u medjusobnom skoru su cigani bili bolji, ali smo se u tom trenutku sa njima izjednacili po broju bodova. Do kraja prvenstva je ostalo jos 3 ili 4 kola, i naravno pogadjate, zgadija dobija sve utakmice do kraja.
Kako god, bitno je pobediti u derbiju, a tada ni u snu nisam mogao pretpostaviti da cemo na sledecu prvenstvenu pobedu u derbiju cekati sest godina. Nakon ovog derbija smo odigrali i derbi u finalu kupa u rupi, gol Ilica za trofej, a sve ostalo je istorija.

Jos nesto. Nakon proslave pobede sa igracima, izasli smo sa stadiona i krenuli ka kolima. Kola smo parkirali na jednom parkingu unutar stambenog bloka iza severne tribine.
Spustili smo se do blagajne, i skrenuli prema Humskoj ulici. Isli smo Humskom ulicom gore prema severu, svi smo imali crno bele salove, srecom i jakne. Kad smo presli vise od pola ulice, policija je pustila rulju sa severa da se razgmize prema Humskoj ulici.

Necu da lazem, srce nam je otislo u pete, samo smo podigli kragne od jakni kako bi sto bolje sakrili salove, i nadali se da niko od cigana nece primetiti. Na nasu srecu, niko nije primetio, a verujte nije nimalo prijatan osecaj ici kroz masu mongola sa severne tribine a oko vrata imas sakriven crno beli sal.
Dokopasmo se kola, i odahnusmo. Na povratku kuci, izbacujemo salove na prozore kola, Grobari nas pozdravljaju, secam se jednog lika da dok nas je obilazio, da je trubio kao lud, stegao pesnicu i urlikao jebi cigane!

Bilo je i ovih drugih koji su nas pozdravljali sa srednjim prstom, na sta smo uzvracali istom merom...
Bio je to samo jos jedan derbi, lep svakako za nas koji smo crno bele sorte...

Radovic Aco, nadam se da si nasao svoje mesto u raju gore na nebu, kao i Perovic Ivan, Demir Jukic, Aleksandar Pantic, Ivkovic Marko...kao i da su vase porodice nasle kakav takav mir...Slava Vam momci, necete biti zaboravljeni.

 

[djomla]

Secam se da je Iliev posle te utakmice rekao "Sto ulazis u frku kad si slabiji". Uvek je voleo da se kurci.

 

[Oplenac]

Evo nadjoh moj post od pre pet godina, koji sam napisao u jednoj od navijackih tema, pa reko da ga prebacim ovde, gde mu je i mesto.
Mozda bude interesantno za citanje...

1998 godina, novembar. S jedne strane euforija oko FKP, zbog igara u Kupu kupova, pobede u derbiju golom Kezmana u 90 minutu, a s druge strane neverica od moguceg bombardovanja…

Prva utakmica protiv Lacija u Rimu i neresen rezultat, dovoljno za masovnu grobarsku histeriju i invaziju za revans u hramu. Jedino sto je svima zadavalo brigu je bila odluka da li ce se igrati u Beogradu ili negde u inostranstvu. Srecom UEFA je donela odluku da se ipak igra u Beogradu. Studirao sam u Kragujevcu, i smisljao sam kako da izvedem da odem na revans. Bio je radni dan, a tada nismo imali mobilne telefone da bih mogao da se dogovaram sa mojom ekipom oko odlaska na utakmicu. Da ne pricam da je nabavljanje karata bila teska misija.
Moj cimer je studirao ekonomiju ali mu je fudbal bio zadnja rupa na svirali u sferi interesovanja, ali su upravo na ekonomskom fakultetu preko saveza studenata organizovali odlazak na revans. Nagovorim ja cimera da se prijavi da ce ici, a onda cu ja na dan tekme uskociti umesto njega.
Tako on i uradi, prijavi se za utakmicu, a lik koji je organizovao odlazak na revans je bio neki faktor u omladini SPS ili JUL, nemam pojma sta, i studirao je ekonomiju. Secam se novina i slika oko blagajne kada su pustene ulaznice za revans u prodaju. Ludnica! Tad su i ultrasi sa severa u pokusaju da se prave pametni, dobili po tintari, ako se ne varam.
Uglavnom, dan utakmice. Ja polako krecem sa jos dva druga koji su studirali ekonomiju i u nekom trenutku nam se pridruzuje taj glavni lik koji je organizovao putovanje. Pita on gde je ovaj moj cimer, ja mu kazem da je odustao i da cu ja ici umesto njega. On poce da negoduje, pa kao to ne moze tako, pa videcemo, neznam sta cemo…Ja mislim u sebi, ako budem izvisio, ok necu ici, ali neces ni ti, kad budem zavrsio s tobom!
Srecom rece, ok, ti ces ici umesto njega.
Stigosmo na fakultet, i odosmo pravo u bife, gde se skupilo pedesetak ljudi. On uze neki spisak i poce da proziva i da daje karte za tekmu. Na zalost karte su bile za severnu tribinu, ali jbg, daj sta das. Pre nego smo smo krenuli popismo po pivo, i izadjosmo napolje. Tu je upravo stigao autobus i polako pocesmo da ulazimo. Tada ovaj sto je organizator rece, da 5-6 ljudi pomognu da se unesu gajbe piva u autobus.( Za organizaciju svaka cast! ) Nije trebalo dva puta da kaze.
Unesem ja jednu gajbu i stavim kod zadnjeg sedista gde smo se ja i prijatelji smestili. Putovanje u navijackom autobusu je dozivljaj, ko je bio u takvoj situaciji zna o cemu pricam. Pesma, zezanje, sale, pivo…Pivo se popilo vrlo brzo, i negde kod Malog Pozarevca je svima prilicno prigustilo. Kazemo vozacu da zaustavi, ali nema nigde one zute linije gde bi mogao da stane. U autobusu se skandira: pis, pis, pauza...
Konacno, vozac zaustavi autobus na nekom parkingu, i bukvalno izletesmo iz autobusa, i pisanje! Automobili puni grobara koji idu ka Beogradu nam trube i pozdravljaju. Jedan lik se skinuo go do pojasa i poce da trci oko autobusa, a bilo je hladno da majkas.
Nastavismo nekako put ka Beogradu. Vozac je parkirao bus na parking kod muzeja revolucije, i mi se spustismo ka severnoj tribini, skandirajuci: Kragujevac voli Partizan, mada skoro da nije bilo Kragujevcana u busu!
Do pocetka utakmice tri sata, kako ubiti vreme. Jedan od ovih prijatelja mi rece da odemo do klinickog centra da obidje tastu, kojoj nije bilo dobro. Spustismo se do stajalista za trolejbus, i tu nam on kupi po limenku skopskog piva. Udjosmo nekako u trolejbus, koji je bio krcat, i to smo stajali na prvom stepeniku, a ispred nas stajale dve cica mace, sa bujnim poprsjima. Da ne duzim, uzivali smo u pogledu na iste , ali smo posle tri stanice izasli i zaputili se u klinicki centar. Nadjemo zgradu u kojoj bi trebalo da je njegova tasta, ali ovi ne mogu da je nadju. Nas dvojica pocesmo da pravimo sou, pa ajde da zovemo policiju, pa ko ju je kidnapovao…ma haos…Nije im bilo svejedno, tek, uspese da je “pronadju”, a jedna medicinska sestra joj rece: gospodjo recite vasim sinovima da sledeci put ne budu ovako glasni! Jbt, koji crni sinovi, ovaj joj zet, a ja tu upao kao indijanac. Tek kretosmo nazad na stadion. Kod juzne tribine vidim drugove iz mog grada, koji su imali karte za jug. Tu smo se slikali i zao mi je sto uopste ne mogu da nadjem tu sliku, a posle pet minuta se pozdravim sa njima, i nastavim dalje sa drugom ka severu. Vec je bilo prilicno ljudi oko stadiona. Udjosmo na stadion nekih sat vremena ranije, a na severu su delili neke zastavice za koreografiju. Ja podjem da uzmem zastavicu kada mi jedan od likova koji su delili iste, kaze idi prosetaj jedan krug pa se vrati?! Ja tu krenem prema njemu a ovi moji me drze, on krene prema meni, a njega njegovi drze…kao klinci…budale i ja i on…smiri se situacija, i nisam ni hteo da uzmem zastavu. Zauzmemo poziciju po sredini severne tribine, bas iza gola. Jedan od likova koji su tu bili sa nama se toliko napio da 15 minuta pre pocetka utakmice sede a potom i leze na stolice i zaspa.
Utakmica, svi znamo. Pre pocetka utakmice koreografija sa papiricima oko celog stadiona. Prvo poluvreme smo igrali kao u transu. Posto smo napadali prema severnoj strani, sve smo videli kao na dlanu. I dan danas se secam kada smo videli kako lopta pogadja gornju mrezu za vodjstvo i ludnicu na stadionu. Secam se i da je do kraja poluvremena na semaforu stajalo da je strelac Ivic, a tek u poluvremenu su promenili i napisali Krstajic.
Da ne razglabam o onoj sudijskoj gnjidi, o Bjekovicu koji je usao tek u drugom poluvremenu, kada je vec sve bilo gotovo. Ali jos jedan interesantan detalj. Pre pocetka drugog poluvremna igraci polako izlaze na teren, a onaj lik sto je zaspao pre pocetka tekme, se budi i ustaje, pogleda na teren, vidi igraci izlaze, i kaze: u dobro je, jos nije pocela utakmica, ja malo zaspao! Mi smo popadali od smeha! Ej covece, dranje, navijanje, skakanje, gol Partizana, buka, hladno da se smrznes, ali njega nista nije to omelo u spavanju.
Povratak nazad, promrzli, smoreni, ali jos jedna nevolja. Mi smo usli u bus na zadnja sedista kao i u dolasku, a zadnja vrata na busu se pokvarila i ne mogu da se skroz zatvore, samo donekle. Jbt, smrzli smo se ko eskimi. Ali ostala su secanja i dogodovstine, kojih se i dan danas rado secam. Sve to ide u rok sluzbe. Napred Partizan!

 

[El_Grande_Jokan]

Таман се размишљам да изађем са посла мало напоље на паузу, кад видех да је Oplenac написао још једну страницу гробарске историјске читанке. Ма какава пауза, какви бакрачи. :šal

 

[Goran Tomić]

Neko igra bunker neko igra fudbal. Nekad se pobedi, nekad se izgubi, nekad bude nerešeno.
Ali cilj fudbala je dati gol, zar ne?

 

[Petar-Skopje]

@Oplenac Svaka cast!

Inspirisan tvojim postom i ja sam trazio u navijackom delu foruma jedan moji post (koji je poprilicno dugacak) i izvadio samo delove koje se odnose na nase evro-utakmice sa prelaza veka

Evo uzivajte:
...
Prvu sezonu koju sam gledao "bez cenzure" bila je to '98/'99. Doduse pratili smo rezultate i od sezonu ranije koliko god losa i nesrecna bila, ipak znao je otac da ipak sam bio dovoljno "bolestan" da ne mogu da me iste "izleciti", ali ipak za mene prva draga sezona bice ta '98/'99. Obozavao sam igrace iz tog tima: Saleta Ilica, Rasovica, Ivica, Ilieva, Krstajica, Stanojevica, Damjanca, Troboka, Gerasimovskog, Tomica, Cakara, a najveci idol iz te generacije mi je bio Kezman! Kezmana sam zgotivio kad je dao gol u 90' u derbiju te sezone. Pamtim da sam bio nesto bolestan, umirao sam od prevelike temperature, neko tmurno jesenje vreme napolju, kad je dao Mateja gol ozdravio sam za minut i kao da je ogrejalo sunce u 9 uvece! Srecnijeg decaka nije bilo od mene 2 godine kasnije kad sam dobio njegov dres (doduse iz reprezentacije) za moj rodjendan. Te sezone sam i po prvi put osetio i taj gorki ukus poraza.
Sada sledi jedna interesantna prica.
Revans mec protiv Lacija trebao je da bude moja prva utakmica na JNA. Sve je bilo spremno i dobro isplanirano (njegov brat od strica koji zivi u BG kupio je karte i rezervisao nam je sobu u hotelu), ali jedna mala stvarcica koja je mogla sve da poremeti (i poremetila je). Dan pre puta delili su se rezultati testa iz matematike (tad sam bio drugi razred osnovne) i ja sam imao trojku. Molio sam, kukao sam nastavnici da ne kaze roditeljima sta sam dobio, da cu da popravim koliko sutra, da je bitno da sada precuti o tome. Ne da me nije poslusala, vec prvo sto je rekla mom ocu je bilo to. Usledio je dvocasovni govor mom ocu u stilu Duleta Vujosevica kad samo dosli kuci, a otprilike sustina je bila "ako u drugom razredu osnovne dobijas trojke, sta ce se desiti tek kasnije, u gimnaziji. Ne ides sutra na utakmicu!" To je bilo u sredu, cetvrtak u skoli je prosao bez nekog znacaja (nisam nista popravio) i ceo taj dan u mislima mi je bila samo utakmica. Kad je bilo vreme za utakmicu pustio sam radio (nijedna televizija ovde nije prenosila istu) i pocela je dugo ocekivana utakmica. Znao sam da nam je trebala pobeda i nista vise. Ne znam kol'ko ljudi imaju iskustvo sa pracenjem prenosa na AM frekvenciju, ali prenos otprilike ide ovako: ide prenos jedno 30tak sekundi bez problema...potom sledi nesto khhhhhhhhhrghhhhh krhhh hhhhk kkhhhh...pa neki dnevnik rumunskog/madjarskog/ bugarskog radija...pa neka muzika....pa opet prenos utakmice (ako imas srece trajace citavih 5-6 minuta, nikako vise)...pa sve ovo nabrojeno. U takvoj jednoj "atmosferi" sve sto sam uspeo da cujem je bilo da je Krstajic dao gol i da smo vodili tamo negde to 30 minuta. Doslo je vreme za spavanje, trebalo je otici u skoli sledeceg dana u pola 8 i popraviti "tricu" iz matisa (nisam znao tablicu mnozenja i delenja, pa sta i onako 80% ljudi u svetu je ne zna). Sledeceg dana sam popravio ocenu u peticu, ali o svemu sto sam tog dana razmisljao bilo je rezultat utakmice. Nisam mogao da saznam od nekoga, posto ostala deca nisu pratila skoro nikakav sport, a skoro i da nisu ni znali ko je i sta je Partizan (a za zvezdu jos manje). Elem, nakon skole sam istrcao sprint do kuce da prenesem dobre vesti kod mojih i da saznam sta smo uradili prethodne noci. Tata nije bio kuci, jos se nije vratio, a na vestima nigde nista ne kazu (tad je bilo samo jedan srpski TV kanal u Makedoniji, internet i kablovska televizija retko ko je koristio) i kad je dosao kasnije tog popodneva nisam mogao da docekam da mi kaze rezultat utakmice. Pogledao me cudno "pa zar nisi pratio sinoc?" -"Jesam, ali morao sam u krevetu, poslednje sto znam da smo vodili 1-0!"; i onda su usledili carobne reci "Sine, izgubili smo." Znaci mrak, pukao sam skroz, nisam mogao da zaustavim suze dobrih 2-3 sata, krivio sam samog sebe sto nisam dovoljno ucio na vreme i da bi bio srecan po nasem klubu da smo otisli zajedno...svasta mi je prolazilo kroz glavu. Slaba uteha mi je bila kasnije sto je Lacio osvojio sve zivo, kao izgubili smo od najjaceg tima u Evropi (za mladje te godine Lacio je osvojio KPK i Superkup Evrope i Kup i Superkup Italije, prvenstvo su tesno izgubili od Juventusa, a sezonu kasnije je osvojio triplu krunu u Italiji), ali tada sam saznao jednu stvar: "Ja ne navijam za ovaj klub, ja bre volim ovaj klub! Volim ga kao da je deo moje porodice, ako ne tako onda kao jedan od stubova mog zivota, odmah uz porodice i Boga!" Navijao sam za Romu, Juve, Celzi, Real, Barsu, Arsenala, Bajer, Borusiju (jeste za sve ove klubove sam navijao) ali svi ovi su bili "prolazna kategorija" u mom mladom zivotu, a od svih klubova na ovom svetu u mom srcu mesto ima samo za jednog - Beogradskog Partizana!!!
Inace epilog ove price je da nikad do kraja srednje nisam dobio nista ispod 4 iz matisa, duvaj ga cale!

Na moju prvu utakmicu na JNA se itekako dobro secam, bio je to 07.08.2002 kad smo igrali revans protiv Hamarbija. Idealna utakmica za pocetak "navijacke karijere", kao iz snova. Ilic, Lazovic, Iliev i Ivic su se pobrinuli da moj debi pamtim po pobede od 4-0. Znam da su na toj utakmici navijaci Hamarbija bili smesteni na Istoku prema Sever (ili sever prema istok) i da su bili napadnuti od strane "Juznog fronta" i da su na kraju poceli da navijaju "Srbija! Srbija!"
E sad, ovu utakmicu mi je draga, osim iz razloga sto je bio moj debi na nasem Hramu i sbog toga sto od te utakmice je proslo skoro 11 godina kako nisam bio zivi svedok jedne nase pobede. Sve do proslogodisnjeg derbija i gola Jojica u 90tom minutu! Pa i na taj derbi smo dugo mislili dali uopste da idemo, jer "kad ne pobedjujemo protiv Slobodu, Borca ili Cukaricki kad mi idemo, zar je moguce da sada pobedimo?!" Ima Boga, desilo se i to cudo i konacno smo srusili to prokletstvo!

Moje prve "pobednicke suze" su bile posle utakmice u Njukaslu. Secam se pocetka te evro-sezone u dvomec protiv Djurgardena sa infarkt. Pomislio sam daj samo da ne sjebemo sezonu i ispadnemo sad od ovih, a ako prodjemo idemo u Ligi Sampiona! Nikad ne potcenjujte misli naivnog klinca!

Secam se prvog meca protiv Njukasla, nisam gledao prvo poluvreme jer sam bio na utakmici Vardar-Sparta Prag (u istom, 3 kolu kvalifikacija za LS). Ta noc nije bila moj dan, mi smo izgubili 0-1 kod kuce, a takodje i Vardar je izgubio 2-3 (zahvalijuci neregularnog gola Sparte nakon brzo izvedjenog slobodnog udarca, i pored toga sto je sudija prvo pokazao da se treba cekati njegov znak. Kasnije zahvalijuci toga gola Sparta je prosla u LS, jer je u revansu bilo 2-2). Pre revansa udario me "cunami" neverovatnog optimizma da cemo proci. Dali zbog toga sto sam verovao u to sto sam mesec dana ranije rekao ili zbog toga sto sam nakon odgledanog snimka video da smo mi bili bolji i da su Englezi imali neverovatnu srecu da je Norberto Solano ostao jedini strelac na toj utakmici. Na dan revansa na naslovnu stranu u Sport bila je slika Ilica i naslov "Verujem u cudo", pomislio sam "Kakvo cudo bre Sasa, ako pobedimo to svakako nece biti cudo?!" Revans utakmicu cini mi se da sam je odgledao jedno 5000 puta, a mozda i vise. Prepotentni Englezi u fazonu "lako cemo" su odigrali skoro citavu utakmicu i produzetke. Kad je Iliev dao gol, znao sam da prolazimo i da ovu sansu necemo propustiti. Given i Kralj su bili maestralni i glavni su krivci sto su na kraju izvodili penale. U penal seriji uplasio sam se kad je Jenas da gol za vodjstvo 3-2 sa Njukasl i kad sam video bledog, preznojenog Saleta kako ide da izvede penal. Srecom to je bilo najbolje izveden penal u zivotu sto sam video (pod precku, u raslje) i opet mi se vratio optimizam i nakon Dayer-ovog suta u 15 red tribina znao sam da nema sanse da promasimo penal. "Ajmo Milivoje" je bila jagoda na slag te veceri. Nisam mogao citave noci da zaspim od uzbudjenja, srece, plakao sam 3 puta vise nego nako poraza od Lacija. Secam se da smo ja i moj otac uzeli neku staru zastavu u setali sa njom kroz grad. Kasnije sam saznao da je tu zastavu kupio pre meca protiv Olimpije u Ljubljani '76 i da je zadnji put toliku radost osetio samo posle gola Bjekovica.

Link do originalnog posta http://www.juznatribina.net/forum/index.php?threads/uvek-pamtim-onaj-lepi-dan.2440/post-800076

 

[serAlex]

To možda u svetu u kome vi živote, gospodine Tomiću.

Neko igra bunker neko igra fudbal. Nekad se pobedi, nekad se izgubi, nekad bude nerešeno.
Ali cilj fudbala je dati gol, zar ne?

To možda u Vašem (našem) svetu gospodine Tomiću. Neki drugi su sasvim zadovoljni sa 0-0 i provlačenjem na penale.

Ja sam odavno rekao da bi trebalo uvesti pravilo u fudbalu da se ekipi koja završi utakmicu bez postignutog gola oduzme bod, pa da vidiš kako bi se igrali bunkeri. Ali, to su već neke druge teme.

 

[markoni]

Kakve su bile plate fudbalera Partizana i Zvezde i šta su vozili 80-ih?

Donosimo vam zanimljiv pregled plata fudbalera "večitih rivala" iz 1983. godine. Saznajte ko je bio najplaćeniji i šta su tada vozile fudbalske zvezde, ali i koliko bi danas iznosile njihove zarade.

mondo.rs

 

[ђедВук]

Neko igra bunker neko igra fudbal. Nekad se pobedi, nekad se izgubi, nekad bude nerešeno.
Ali cilj fudbala je dati gol, zar ne?

Ајој, сећам се тог гола... скакао сам уз ТВ као мало дете без обзира на резултат...

 

[ulaz "O"]

Lagano zagrevanje za nedelju..pre nego sto smo postali "svi u crno" u frakcije dve ili tri :

U ranu zoru, zoru, zoruuuu

 

[Pera115]

U ovoj spanskoj emisiji o Draganu Ciricu, gol koji je Ciric dao Buducnosti uporedjuju sa Maradoninim protiv cigana 1982